Nedeljni džeparac đaka manji od 200 dinara
NOVI SAD: Na početku svake školske godine roditelji se preračunavaju koliko mesečno „košta školarac”, kako, kada i koliko novca treba dati detetu da njim samostalno raspolaže i potroši kako želi.
Po mišljenju psihologa, idealno vrema za početak davanja džeparca je vreme polaska u školu, ali ne od prvog razreda. Naime, čak i ako su roditelji sigurni u to da se dete dobro uklopilo i naviklo na školu, trebalo bi sačekati bar prvih nekoliko meseci pre nego što se uvede džeparac.
Rezultati ankete koja je sprovedena na finansijskom portalu „Kamatica” – „Koliki je nedeljni yeparac vašeg školarca?” pokazuju da školarci u Srbiji dobijaju manje od 200 dinara džeparca nedeljno.
Nešto veći iznos, od 200 do 500 dinara nedeljno, svojoj deci izdvaja 848 roditelja, ili 23 procenta anketiranih, dok svega 11 odsto roditelja za nedeljni džeparac odvaja više od 1.000 dinara.
Najčešća dilema mnogih roditelja je kako odrediti visinu yeparca i šta bi taj novac sve trebalo da pokriva?
Koliko će to tačno novaca biti najbolje je odrediti prema uzrastu deteta, njegovoj zrelosti i odnosu prema odgovornosti, kao i od toga koje njegove potrebe ispunjavaju roditelji, a koje ono želi da preuzme na sebe. Pa tako džeparac obično pokriva troškove školske užine, grickalice, bioskopske karte ili, u malo starijem uzrastu, CD-ove, DVD-ove s filmom ili igricom...
Stručnjaci koji se bave finansijama kažu da bi roditelji trebalo da se pridržavaju nekoliko osnovnih pravila koja će detetu pomoći da pravilno upravlja svojim novcem. Važno je odrediti tačan iznos novca koji dete dobija kao yeparac i dinamiku isplate koje se treba striktno pridržavati. Takođe, novac za džeparac treba da bude u skladu sa životnim standardom porodice, ali tu je uvek i izazov kako da to ne bude ni premalo ni previše. Taj novac nikako ne bi trebalo da bude instrument nagrađivanja ili kažnjavanja, kao ni da roditelji traže od deteta da tim novcem kupuje hranu ili odeću. To i dalje ostaje obaveza roditelja, dok je suština yeparca da deca taj novac koriste za „usputne” stvari, a ne za „osnovne” životne.
Ali novca za te „osnovne” stvari, naročito kada dete krene u školu, treba mnogo više nego inače. Redakcija „Kamatice” je na osnovu računice jedne mame čije dete je prošle godine krenulo u školu izračunalo da je za prvaka godišnje potrebno izdvojiti oko 90.000 dinara.
Pored svih ovih troškova za koje roditelji moraju da izdvoje novac, važno je naučiti decu da se prema njemu odgovorno odnose, a da li će ga racionalno i odgovorno trošiti zavisi od uzrasta. Stručnjaci savetuju da pustite svoje mališane da pogreše – ipak se najbolje uči na sopstvenom primeru – ali uvek imajte na umu da, ako se vi kao roditelj ponašate odgovorno na polju finansija, tako će se ponašati i vaša deca.
Pošto većina nije u mogućnosti da dođe po dete po završetku nastave, svog đaka ostavlja u produženom boravku, gde je za obroke potrebno izdvojiti nešto više od 27.000 dinara godišnje. Komplet knjiga koštao je gotovo 7.000 dinara, a novac se izdvaja još i za školsko obezbeđenje, osiguranje, pozorište, čitalačku značku... Početak škole iziskuje i dodatni novac za rekreativnu nastavu, koja košta oko 23.000, dok su privatni časovi engleskog jezika 28.000 dinara godišnje, ali potreban je i novac za prateće troškove u vidu školskog pribora.
E. Dn.