Tema „Dnevnika“: Obavezno služenje vojske već za dve godine?

Ministarstvo odbrane podseća da vojni rok u Srbiji nikada nije ukinut, već je, odlukom Skupštine od januara 2011. godine, obaveza redovnog služenja obustavljena i uveden princip dobrovoljnosti, a obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i obaveza služenja u rezervnom sastavu je ostala. 

Već za dve ili tri godine mladići - vojni obveznici mogli bi se ponovo, na osnovu zakona, naći u kasarnama gde bi ostali tri ili šest meseci, a prilikom zapošljavanja u javnoj službi imaće prednost. Konačna odluka o budućem ustrojstvu vojske, ipak, još nije doneta, a kako je šef države najavio, zavisiće od analiza i procena Ministarstva odbrane i raspoloživih finansijskih sredstava. 

Radimo sve da bismo sačuvali mir, da bismo preventivno mogli da delujemo protiv svakoga ko bi pokušao da povede agresiju na nas. Ne plaše nas medijske kampanje protiv eventualnog služenja vojnog roka. Naš narod dovoljno je pametan da prepozna dobre namere i rad u opštem interesu, rekao je predsednik Vučić.

Govoreći o modelu budućeg obaveznog služenja vojnog roka, Vučić je precizirao je da misli na vojnu obuku u trajanju od tri do šest meseci, a ne 12, kao što je to ranije bilo. Prema njegovim rečima obavezno služenje vojnog roka koštalo bi državu od 90 do 130 miliona evra, u zavisnosti da li bi vojni rok trajao tri ili šest meseci.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je da odluka o vraćanju obaveznog služenja vojske ne može biti doneta preko noći. On ističe da to nije pitanje za pojedinca već za čitavo društvo.

Postoje razlozi i za i protiv. Ima velikih i moćnih zemalja koje imaju obavezu služenja vojnog roka i one koje nemaju tu obavezu - rekao je Vulin. 

Prema njegovim rečima, eventualno uvođenje obaveznog vojnog roka nije pitanje samo novca, već i da li u društvu postoji konsenzus za tako nešto.

Da se o ponovnom obaveznom uvođenju vojnog roka već duže razmišlja, govori i podatak da je Generalštab Vojske Srbije prošle godine, prema navodima medija, napravio računicu ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka i došao do cifre od oko 70 milijardi dinara, samo u prvoj godini.

Prema ovoj računici, samo jedan vojnik pešadije na šestomesečnom služenju vojske koštao bi vojni budžet najmanje 450.000 dinara. Cena obuke, hrane, smeštaja i ostalih troškova tenkista, artiljeraca ili pripadnika raketnih jedinica neuporedivo je veća i doseže i tri puta veći iznos. Tada je zaključeno da je višemilionski zbir ovih stavki najjači argument države da ovo pitanje još ne stavlja na dnevni red.

Nije stvar samo hrane, obuće i odeće. Obuka je najveći trošak. Visina troškova zavisi da li se prolazi samo osnovna ili sofisticirana obuka, kao i koliko traje. Cena može da varira i od specijalizacije. Na primer, cena jedne rakete na kojoj bi se vežbalo košta na hiljade evra, navodi vojni analitičar Aleksandar Radić.

Inicijative za ponovno vraćanje obaveze služenja vojske u stručnoj javnosti pravdaju se sve ozbiljnijim bezbednosnim izazovima, politikom vojne neutralnosti, ali i slabljenjem resursa za odbranu. U prilog ovome navodi se jednostavna činjenica da se od 2011. godine do danas, zbog neupućivanja regruta i starenja “drugopozivaca”, brojno stanje rezervnog sastava istopilo čak za 500.000.

Najave vrha države pozdravlja nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske SCG general Dragan Paskaš i ističe da je došlo vreme za promenu odluke o suspenziji obaveze služenja vojnog roka. On smatra da samo puna vojna obaveza, osvežena modernim duhom, može biti garant bezbednosti države.

Smatram najboljim model šestomesečnog vojnog roka, uz slobodne vikende i savremeniji pristup obuci. Život u kasarni obavezno bi trebalo da prate kursevi informatike, vožnje, stranih jezika i ostalih disciplina. Boravak u takvoj vojsci ne bi bio gubljenje vremena, što se često čuje među mladima, naglašava Paskaš.

Sve više država vraća obavezno služenje vojnog roka. Među njima je i Nemačka, koja je pre sedam godina ukinula vojnu obavezu, a sada će je vratiti.

Gruzija je, na primer, samo osam meseci nakon ukidanja, ponovo uvela obavezni vojni rok. Novi sistem obuhvata vojnu obuku tri meseca, a zatim služžbu u profesionalnoj vojsci u svrhu podršške narednih devet meseci. Litvanija je, takođe, ponovo uvela vojni rok 2016, nakon što ga je ukinula 2008. Sada svi Litvanci između 18 i 26 godina, sem ako nisu “studenti ili samohrani očevi”, moraju da služe vojsku godinu dana.

Građani Švedske su glasali da se ponovo uvede obavezni vojni rok. On je bio ukinut 2010, i to nakon 100 godina obaveznog služenja.

Obaveza služenja vojnog roka postoji i u neutralnoj Švajcarskoj. U toj državi i svi vojni obveznici svake godine moraju da provedu 21 dan na vojnoj obuci. Mogućnost ponovnog uvođenja obaveze služenja vojnog roka razmatra se i u Mađarskoj i Hrvatskoj.

U mnogim državama osim modela profesionalne vojske postoje i kombinovani modeli koji podrazumevaju redovno služenje vojnog roka i profesionalnu vojsku i navode da takva obaveza postoji u Austriji, Rusiji, Kipru, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Grčkoj, Turskoj, Norveškoj ... 

Za generala Milomira Miladinovića iz Kluba generala i admirala kao najbolji je kombinovani sistem, koji pored profesionalaca uključuje i vojnike na služenju vojnog roka.

Ovaj model obezbeđuje popunu, ali i dovoljan broj rezervista. Jer posle obustave obaveznog služenja i uvođenja dobrovoljnog koncepta 2011. godine za kasarne se prijavilo manje od 10.000 mladića i devojaka. Stanje rezervnog sastava, zbog toga, umanjeno je za oko 180.000 vojnih obveznika. Istovremeno, zbog prekoračenja starosne granice, broj obveznika iz rezervnog sastava smanjen je za dodatnih oko 300.000 osoba, predočava je Miladinović. 

I brojne ankete govore u prilog ponovnog vraćanja obaveznog roka. U Srbiji je 74 odsto građana za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, pokazali su podaci Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost pre nekoliko meseci.

Milan Bozokin