Očekuju se rekordni prinosi: Dobar rod na lageru dok soja ne poskupi   

Za sada se soja prima na lager u silosima, ali ne otkupljuje. Ratari, nezadovoljni cenom – trenutno je akontna 37 dinara kilogram, s PDV-om,  čekaju da vide šta će se u narednom periodu dešavati na tržištu, nadajući se da će soja poskupeti, dok s druge strane, i trgovci osluškuju kretanja ponude i tražnje i ne znaju koliko da plate kilogram ovogodišnjeg  roda.

Očekuje se da će prinosi ovogodišnjeg roda biti više nego dobri, kaže direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije” Vukosav Saković, navodeći da je Udruženje na osnovu prinosa od 3,5 tone po hektaru izračunalo da će Srbija imati za izvoz oko 300.000 tona soje.

Međutim, iznoseći podatke po regionima, on ističe da je prosečan prinos soje po hektaru daleko veći od tri i po tone.

U regionu Srema kreće se od 4,4 do 4,6 tone, u južnom Banatu od 4,2 do 4,6 tona, na području Požarevca, gde je nema mnogo posejane, prinosi se kreću od 4,5 tone po hektaru do 4,9, navodi Saković, i dodaje da prinosi s bačkih oranica nisu još stigli do „Žita Srbije” premda je žetva soje počela i u Bačkoj, koja je poznata kao dobar proizvođač gledajući prinose te uljarice.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin kaže da već dve-tri godine cena soje nije u skladu s očekivanjima ratara.

Gledajući dugoročno, soja neće imati cenu kao što je imala ranijih godina, navodi Galetin.

Prema njegovim rečima, na ovogodišnje koštanje uljarice uticaće i visoka politika, i to sporazum između američkog predsednika Donalda Trampa i šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, koji se odnosi na uvoz američke soje u EU, gde se ona slabo seje.

Galetin kaže da se u svetu očekuje istorijski prinos, ukupno 367 miliona tona soje, a da će Srbija u ovoj žetvi imati oko 750.000 tona.

Imaćemo 70 odsto više soje nego lane, kada je požnjeveno 430.000 tona te uljarice, naveo je Galetin.

Saković smatra da o prinosima ne treba preterano govoriti, da se ne bi stvorila slika da je tržište prepuno soje, pa da je zato kilogram domaće soje jeftiniji u odnosu na ranije žetve. Naši proizvođači, kaže, u svetu zauzimaju prvo mesto ili ga dele po najboljim prinosima u proizvodnji soje. Ali ističe da zato naša soja ne može biti skuplja u odnosu na svetske cene jer se ona utovarena sada prodaje po 330 dolara tona, što je između 35 i 37 dinara kilogram, računajući i usluge otkupljivača.

Na cenu domaćeg roda uticaće i povećana setva soje u SAD , Indiji i Brazilu, navodi Saković.

Iz Udruženja „Banatski paori”, ali i iz drugih poljoprivrednih udružnja, apelovali su na ratare da soju ne prodaju, već da je čuvaju jer, kako kaže Nenad Manić, očekuje se da ona u narednom periodu košta bar 60 dinara pa i da pređe tu cenu.

Lane je konačna cena bila 58 dinara kilogram, a soje nije bilo previše zbog izrazito sušne godine, predočava Manić.  

On poziva proizvođače da se udruže da bi naša soja dobila znak kvaliteta „Dunav soja” jer taj standard, kako kaže, podrazumeva da soja nije GMO i da je proizvedena po standardima EU, što će domaćem rodu doneti kvalitet pa time i dobru cenu na svetskim tržištima.

Manić navodi da radi dobijanju znaka „Dunav soja” ratari treba da kontaktiraju s poljoprivrednim udruženjima ili Agrarnom komorom poljoprivrednih proizvođača Srbije.

Z. Delić