Šarčević: Osporeni doktorati biće priznati

Time je stavljena tačka na višemesečnu polemiku koja se vodi između Komisije za akreditaciju (KAPK), koja je osporila 103 diplome stečene na 22 privatna fakulteta, i Ministarstva prosvete. 



Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je reč o formalno- pravnom, administrativnom problemu i da dozvolu za izvođenje magistarskih studija u to vreme osim privatnih nisu imali ni brojni državni fakulteti. 



Kada je KAPK-a, telo koje više ne postoji, osporilo doktorate, Ministarstvo prosvete zatražilo je od svih fakulteta izveštaj da li su u to vreme imali dozvole za izvođenje magistarskih studija. 



"Dobili smo poražavajuće rezultate. Više desetina fakulteta nije podnelo zahtev za dobijanje dozvole, čak više državnih u to vreme. Sada bi trebalo da idete na selektivnu pravdu", rekao je Šarčević za Tanjug. 



Interesantno je da su fakulteti, na kojima su radili profesori sa takvim doktorskim diplomama, od KAPK-e dva puta dobili akreditaciju i da je tek u trećem krugu akreditacije tim profesorima osporen doktorat.



Šarčević kaže da na taj način nisu osporeni samo doktorati predavača na fakultetima, već i doplome osnovnih, master i doktorskih studija svih onih kojima su oni predavali, a to je na hiljadu diploma svih nivoa.



Sporne diplome o kojima je KAPK-a govorila nastale su od 2005. godine, a ministar kaže da je administracija Ministarstva prosvete u to vreme trebala da upozori i da na sajtu ministarstva stoji ko ima dozvolu za magistarske studije a ko ne.



Šarčević dodaje da su izmene Zakona o visokom obrazovanju koje predviđaju da osporeni doktorati budu priznati, jednoglasno usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje na poslednjoj sednici i da je to način da se izbegnu brojne tužbe.



Profesor Sima Avramović, predsednik UO novoformiranog Nacionalnog akreditacionog tela kaže da su osporeni doktorati kompleksna tema i da je svima jasno da je tu postojalo pravnih propusta u procedurama koje su se odvijale pre desetak godina.



Sa jedne strane, kako kaže, pravni princip kaže da se te diplome ne mogu priznati, a da se sa druge strane mora imati u vidu da je država je pravila brojne propuste, davala nedovoljno definisane dozvole za rad, kao i da su ustanove u kojima su radili ljudi sa takvim doktoratima prošle jedan ili dva postupka akreditacije. 



"Tu su u pitanju dva vrlo suprostavljena pravna principa koje je jako teško pomiriti. Možda je zakon put da se to uradi, ali treba videti kako bi te zakonske odredbe na kraju izgledale", rekao je Avramović za Tanjug.



Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Bojan Tubić kaže da je Ministarstvo prosvete svoje mišljenje dalo pre nekoliko meseci, ali da su zbog pravne sigurnosti smatrali da treba staviti u Zakon da ne bude nedoumica.



"Imamo veliki broj studenata koji su završili osnovne, master i doktorske studije kod profesora koji su imali takve doktorate. Doveli bi u pitanje i njih i njihove diplome", naglasio je on.



Dodaje da nije reč o materijalno- pravnim nedostacima, da te doktorske disertacije nisu plagijati ili nešto slično, već je u pitanju formalno pravni nedostatak i da nije reč o plagijatima, lošim doktoratima.



"To je dozvola koja tada u većini slučajeva nije ni bila potrebna, nije tražena. Čak i neki državni fakulteti pitanje je da li su to imali kao odobrenje ili su imali samo dozvolu za rad koja je u sebi podrazumevala taj deo. To tada nije bilo regulisano na precizan način", pojasnio je on.



Kako kaže nije bilo zloupotreba i kršenja zakona koji bi sada doveli do toga da te diplome budu osporene.



"Zbog studenata koji su savesno studirali, smatramo da je ovakva odredba odredba poželjna i da treba da stoji u zakonu", pojasnio je on.