Izgradnjom lamela B i C u KCV Novi Sad će dobiti i gradsku bolnicu

Klinički centri dograđuju se kreditom Evropske investicione banke (EIB), kojoj je odavno dostavljena kompletna tenderska dokumentacija za dogradnju Kliničkog centra Vojvodine, na koju nisu imali primedbi. Pokrajinski sekretar zadužen za zdravstvo docent dr Zoran Gojković očekuje da u dogovoru sa Jedinicom za implementaciju projekata Ministarstva zdravlja u najskorijem vremenu bude otvoren postupak javne nabavke za izbor izvođača radova.

- Prema proceduri, postupak javne nabavke ograničen je na 60 dana, nakon toga sledi potpisivanje ugovora između Kliničkog centra Vojvodine i izvođača radova i započinje izgradnja lamela B i C. Ukupna procenjena vrednost građevinskih radova je 35 miliona evra, a novac je u potpunosti obezbeđen potpisivanjem ugovora između Vlade Srbije i Evropske inesticione banke u junu prošle godine u Trstu - kaže za “Dnevnik” sekretar Gojković i napominje kako bi radovi trebalo da traju najduže tri godine, odnosno da budu završeni do kraja 2021. godine.

Kada blokovi B i C budu završeni, Klinički centar će dobiti 33.000 kvadratnih metara najsavremenijeg prostora u kojem bi trebalo da se izmeste sve hirurške klinike Kliničkog centra Vojvodine. Tu će biti abdominalna hirurgija, ortopedija i traumatologija, urologija, očna klinika, ORL, neurohirurgija, vaskularna hirurgija, radiologija, laboratorija, nuklearna medicina, maksilofacijalna hirurgija, plastična i rekonstruktivna hirurgija, anestezija.

- U lamelama će biti i operacioni blok sa 16 operacionih sala, jedinice intenzivne nege, kompletna dijagnostika, odnosno laboratorijski i radiološki pregledi. Imaće 372 postelje, najsavremeniju medicinsku opremu i najbolje uslove i za lečenje pacijenata i za rad zaposlenih. Novi objekat će u potpunosti komunicirati sa Urgentnim centrom i činiće jedinstvenu celinu - opisuje dr Gojković.

Novac od Evropske investicione banke namenjen je za građevinske radove, a opremu će obezbediti Pokrajinska vlada. Gojković ističe da će biti iskorišćen i deo opreme koja se sada koristi, prvenstveno za radiološke procedure, ali napominje da je savremena medicina bazirana na tehnološkim inovacijama.

- Standardi se svake godine podižu, te nije svrsishodno sada kupovati opremu, koja će uslovno rečeno za dve ili tri godine biti tehnološki zastarela. To je veoma ozbiljan zahvat, koji mora tačno i precizno da se planira, kako bi nakon izgradnje novog dela Kliničkog centra imali opremu koja u tom trenutku zadovoljava sve evropske i svetske standarde, a objekat će najranije biti u funkciji krajem 2021. godine - napominje dr Gojković.

Sekretar kaže kako se sada razmišlja i o stanju zgrada u kojima su klinike koje će biti premeštene u novi objekat.

- Dobro je poznato da Novi Sad nema gradsku bolnicu, odnosno ustanovu sekundarnog nivoa. Kapaciteti Pokrajinske bolnice bili su predviđeni za mnogo manji broj stanovnika, a došlo je do rapidnog povećanja broja žitelja Novog Sada. Zato već sada planski uređujemo, rekonstruišemo i adaptiramo ove objekte, sa željom da nakon izgradnje B i C blokova ove objekte iskoristimo za formiranje preko potrebne gradske bolnice. Time ćemo na jednom mestu imati objedinjene sve zdravstvene kapacitete i potencijale zdravstvenog sistema Novog Sada - navodi dr Gojković i podseća da bi gradska bolnica mogla da bude u objektima gde su sada hirurške klinike, laboratorija, radiologija, nuklearna medicina, intenzivna nega.

Van lamela ostaju klinike za interne bolesti, infektivna, dermatologija, psihijatrija, neurologija i rehabilitacija, koje će i dalje biti u sastavu Kliničkog centra, odnosno deo tercijarnog nivoa zdravstvne zaštite.

Gojković ističe kako mora da se misli i na obezbeđenje dovoljnog broja kadrova koje će da rade u ovako ozbiljnom zdravstvenom centru. Napominje da se čeka donošenje dva zakona, o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, koji predviđaju i izmenu Plana mreže zdravstvenih ustanova na teritoriji Srbije. Na taj način će i nova sekundarna bolnica moći da se upiše u plan mreže, a samim tim i da se obezbedi dovoljan broj ljudi koji će u njoj da rade.

- Ovo je veoma važan segment, pošto je tek na veliko insistiranje Pokrajinske vlade i razumevanje specifičnog problema Novog Sada, Vlada Srbije prošle godine uvrstila Urgentni centar u plan mreže zdravstvenih ustanova. Time se, sedam godina od otvaranja, ovaj važan objekat prepoznao u zdravstvenom sistemu, a na žalost do sada je funkcionisao kao potpuno nezavisna celina, sama za sebe. Tek sada su se stvorili uslovi za povećanje kadrovskog plana, tako da odlukom Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja Klinički centar Vojvodine može da ima 3.390 zaposlenih, što je za 290 više nego do sada - rekao je dr Gojković.

Klinički centar Vojvodine dobio je akreditaciju na sedam godina i prvi je klinički centar u Srbiji koji je akreditovan na toliki period, kaže dr Gojković. Prema njegovim rečima, stigao je završni izveštaj Agencije za akreditovanje zdravstvenih ustanova i sada se još samo čeka rešenje o izdavanju sertifikata.

- Klinički centar je prvi put akreditovan 2015. na tri godine. U Izveštaju Agencije se između ostalog kaže da je od prethodne akreditacije u svakodnevnom radu Kliničkog centra Vojvodine uvedeno 106 novih, a revidirano 285 procedura - naveo je dr Gojković.

Sekretar ističe da je Klinički centar Vojvodine najveća, ne samo zdravstvena, ustanova u Vojvodini i po broju zaposlenih, ali i po tome što ima 48 objekata, smeštenih na skoro 15 hektara i na tri lokacije, od kojih su dve u Novom Sadu, gde je bolnički krug i odvojena Klinika za ginekologiju i akušerstvo, a objekat nekadašnje ortopedske rehabilitacije je u Sremskoj Kamenici.

- Godišnje kroz KCV prođe više od 600.000 pacijenata, a pored njih svakodnevno dolazi veliki broj ljudi u pratnji obolelih, posetilaca hospitalizovanim pacijentima, tu su studenti, specijalizanti i brojni dobavljači - kaže dr Gojković.

Ljubica Petrović