Tvoja reč: Mihajlo Minja Nešković, fudbaler još od maminog stomaka

Kako kaže, uspeo je da se izbori sa nastavnicima u srednjoj ekonomskoj školi, koju je nedavno završio, a sada planira da pauzira i da naredne godine možda upiše Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Tata mi je bio fudbaler, a mama mi je kupila dres i lopte, pa sam kao mali stalno šutirao i videli su da ću biti fudbaler. Vodili su me na treninge i tako sam počeo, kaže Mihajlo.

Jesi li bio i nemirna beba u maminom stomaku?

Jesam, šutirao sam je... He, he, he,...

Gde si krenuo da treniraš?

U Šidu, rodnom gradu. Tamo sam igrao za „Radnički”, pa sam prešao u školu fudbala koja je bila u sklopu FK „Vojvodina”. Odande su najuspešniju decu slali u taj fudbalski klub i mene su primetili. Tako sam sa 12 godina došao u Novi Sad.

Kako ti se čini?

Super je. Ovde sam već sve navikao i ne mogu da zamislim da sam negde drugde.

Da li to znači da nemaš ambicije da odeš negde ili...?

Ne to, nego sam ovde sve navikao. Imam ambicije da odem da igram u nekih od top pet liga na svetu.

Moraš mi objasniti šta to znači...

Na Zapad bih išao u neki od najvećih klubova Evrope.

Je l’ postoje već neke opcije?

Za sad ne, ali polako. Prvo planiram da ovde zaigram za prvi tim, pa onda dalje.

Na kojoj poziciji igraš?

Ofanzivni vezni ili krilo, napadač.

Znači, ti si neko ko može da da gol...?

Tako je, mogu da dam gol a mogu i da namestim da ga neko drugi da.

I, koliko si do sada dao golova?

Znaš kako, to se ne računa dok se ne uđe u prvi tim. Onda krene da se broji.

Koliko je naporno trenirati fudbal? Ipak treba 90 minuta da trčiš po onolikom terenu...

Naporno je, to je krvav sport kako kažu. Bez rana nema uspeha. Naročito kad su pripreme, jer si odmarao mesec dana i treba da se vratiš u kondiciju. A kad se spremiš, onda ide lakše ali je naporno. Svaki trening je težak...

Kako uspevaš po ovim vrućinama da izdržiš?

Izdržavam normalno. I po najvećoj vrućini i najvećoj hladnoći.

Kad ti je lakše?

Više volim leti.. Lakše podnosim vrućinu nego hladnoću.

Kako komentarišeš stav - ma, šta to fudbaleri tako posebno rade pa zaslužuju da toliko zarađuju?

Iskreno, mislim da ne zaslužuju da zarađuju toliko. Imamo veliku privilegiju da radimo ono što volimo i da zarađujemo velike pare. Ali već sada su u fudbalu postale nenormalne cene. To nije u redu, ali sam zadovoljan što radim to.

Imaš li neke uzore čije postere držiš na zidovima?

Nemam postere, ali su mi Neimar i Mesi uzori.

Koliko ti nedostaje porodica i okruženje u kojem si odrastao?

Porodica mi najviše nedostaje, ali već sam se privikao ovde.

Koliko često ideš na utakmice i koje si uspehe postigao do sad?

S prvim timom?

S kim god da igraš...

Za omladince igram stalno, a za prvi tim sam više na klupi nego na terenu.

Čula sam da si mlada nada fudbala... Koliko je teško istaći se i biti uspešan fudbaler?

Mislim da je u današnje vreme teško uspeti, treba mnogo rada. Talenat jeste bitan, ali 90 odsto je rad. Trudim se da uspem i videćemo.

Verujem da je podrška roditelja važna...

To je najveća podrška.

Koliko su ti nastavnici gledali kroz prste u školi? Fudbaleri obično nisu najredovniji, a ni najbolji đaci...

Pa, bilo je nastavnika koji jesu, ali i onih koji nisu gledali na to. Fudbaler im je bio kao i svaki drugi učenik. Ipak, uspeo sam da se izborim.

Ima li nekih utakmica uskoro?

Prvi tim je krenuo, a omladinska liga Srbije kreće za vikend i idemo u Niš, igramo prvo kolo. Tad ćemo pokušati da napadnemo titulu.