Crpne stanice zakrčene otpadom bačenim u pećinačku kanalizaciju
PEĆINCI: Pored više apela građanima da u kanalizaciju ne bacaju čvrsti otpad, jer time s jedne strane povećavaju troškove održavanja kanalizacione mreže, a s druge zbog izlivanja kanalizacionog otpada na mestima gde nastane zagušenje, narušavaju životnu sredinu u naseljima, to se ipak ponavlja.
Nedavno je na pećinačkom šetalištu došlo do zagušenja crpne stanice zbog toga što su kanalizacione pumpe povukle tkaninu i razni tvrdi otpad, koji su nesavesni pojedinci bacili u kanalizacione otvore.
Prema rečima Miomira Stefanovića, tehničkog direktora JKP „Vodovod i kanalizacija”, takvi postupci ne samo da stvaraju veliki problem radnicima ovog preduzeća koje održava kanalizacionu i vodovodnu mrežu, već donose i značajni trošak firmi.
- Trudimo se da na vreme intervenišemo kako ne bi došlo do pregrevanja pumpe. Još jednom upozoravam građane da u kanalizacione otvore ne bacaju nedozvoljen otpad, jer time narušavaju sopstvenu bezbednost – poručio je Stefanović.
Inače, radnici ovog JKP prilikom sanacija pumpi susreću se sa raznim nedozvoljenim otpadom poput plastike, platna, uglja, pucvala, plastičnih kesa, vate, žica, čak i limenki koje je zabranjeno bacati u kanalizaciju. Posebno veliku štetu i ekološku katastrofu mogu izazvati razna ulja kao što je prerađeno ulje, antifriz, mlečne kiseline, masnoće životinjskog porekla i građevinski materijal koji mogu doći do pećinačkog prečistača koji u procesu prečišćavanja kanalizacionog mulja ne koristi hemikalije, kako bi se čuvala životna sredina.
Stefanović ističe da je biološki prečistač u Pećincima jedan od najsavremenijih u Srbiji , jer sam proces prečišćavanja je biološki, a krajnji produkti procesa su tehnička voda i humus.
- Zahvaljujući brzom reagovanju naših radnika na mestima zagušenja crpnih stanica, kao i samih pumpi, do prečistača ne može doći tvrdi otpad, ali zato tečni može napraviti veliku štetu na postrojenju gde je biološko tretiranje otpada - objašnjava Stefanović.
- Tečne materije, kao što su razna ulja i masnoće, unište bakterije koje se nalaze u eracionim bazenima i dolazi do velike štete, jer je potrebno zameniti oko 800 kubika eracionog materijala sa bakterijama, zatim sledi ponovno razmnožavanje bakterija za koje je potrebno nekad i više od dve nedelje, kako bi se stvorila dovoljna količina bakterija koja može da vrši funkciju prerade .
LJ. M.