Nenad  Marić(Kralj Čačka): Dobra je muzika kao slika

„Njegove su pesme mudre, lepe i gorke, i u njima se iskrenost i autentičnost oštro suprotstavljaju izopačenostima ovog vremena“. Iako iza Kralja Čačka ne stoji marketinški aparat velike muzičke industrije, sjajni koncerti i pesme koje se vrte na Jutjubu - poput Moj Avatar, Deda Mraz je švorc, Konac nam je pretanak, Kako izgleda jutro... obezbedili su mu zavidnu bazu poštovalaca, koja se širi nakon svake nove svirke. Novosađani su već imali priliku da ga čuju, na Tribini mladih, Fjužn stejyu Egzita i u Bulevar Buksu, ali će nastup u Sinagogi, 19. avgusta pod nazivom „Zemlja snova”, ipak biti do sada njegov najveći novosadski koncert...

Kada se na Guglu ukuca Kralj Čačka, uz osnovne biografske podatke, u rubrici žanr, iskoči – neofolk, dok se u najavi koncerta u Sinagogi navodi „mešavina yeza, rokenrola i šansona”. Ima li u vašem slučaju „žanrovsko portretisanje” uopšte smisla?

– Za mene nema, niti se time opterećujem, jer je to pitanje za muzičke kritičare, urednike... Istina je da sam sam sebi dao slobodu da se krećem kroz različite žanrove, a u tome mi, između ostalog, i pomaže i otežava prepuna korpa istorije muzike, koju s vremena na vreme treba pospremiti. No, to je posao za već pomenute kritičare i posao za vreme koje to radi fantastično.

Danas je retkost da se vrstan tekstopisac, kompozitor i izvođač nađu u jednoj ličnosti, pa stoga i ne čudi da vas porede sa Rundekom, Štulićem ili Vejtsom. Niste klinac da bi vas to opterećivalo, ali ipak..? 

– Pomenuli ste velike autore, mogu biti samo počastvovan i zahvalan ako se nađem u njihovom društvu, ali se ovde u svemu preteruje pa tako i u poređenjima iza kojih se vrlo često kriju projekcije kompleksa niže i više vrednosti malog naroda, slomljene kulture, kojeg smo deo. S druge strane, postoji neminovan uticaj od koga ne bežim, jer su i Darko Rundek, Yoni Štulić, Tom Vejts, ali i mnogi drugi autori deo muzičke baštine na koju se i sam oslanjam u svom radu, tako da je meni sasvim prirodno učiti od njih, pa i muzički ih citirati. Takav proces se odvija i u drugim sferama ljudskog interesovanja, jer kako bi se inače išta razvijalo, ako se razvija.

Iako je pseudonim Kralj Čačka naizgled veoma pretenciozan, u pozadini je prilično samoironijski diskurs, koji je u određenoj meri prisutan i u vašim pesmama?

– Može se tako reći, to je ogledalo opšte pretencioznosti savremenog čoveka koji u ropstvu sopstvenog ega traži izlaz u sopstvenom odrazu. A ja sam samo to izrazio, načinio vidljivim ne bih li izbegao već opisan kliše ili se poigrao, zaplesao s tim u svrhu traženja nekakvog rešenja, nekakvog izlaza – ako ga ima.

Uskoro novi album

U pripremi je drugi album. Kada se može očekivati? I koja je uopšte danas uloga albuma, ako se ima u vidu da je, recimo, većina vaših pesama odavno na internetu? Uostalom, neke od najpopularnijih pesama Kralja Čačka i nisu našle svoje mesto na prvom albumu?

– Pre prvog albuma izašla su dva singla „Moj avatar” i „Deda Mraz je švorc”. I upravo je to razlog zašto se nisu našle na albumu. Razmišljam o tome sa svojim stručnim timom da napravimo jedno izdanje gde će biti obe pesme na jednom mestu zajedno sa pesmama koje su manje više poznate a još uvek nisu objavljene. Sve to, naravno, nakon objave drugog albuma, koji će se pojaviti u septembru ili oktobru ove godine u izdanju Pop Depresije. A što se tiče uloge albuma danas, on svakako znači autorima da zatvore jedan proces da bi mogli dalje da se kreću.

Kada govorimo o tekstovima, pretežno su angažovano-socijalni, čak i kada imaju ljubavnu potku, sa izrazitim, prepoznatljivim autorskim pečatom?

– Pretpostavljam da je posledica zadatosti a zatim i izbora, jer stvarati u nekoj sredini znači i nositi se s problemima koje ona nameće ili, pak, proizvodi. A tu je i duh vremena, koji je nemoguće izbeći i s kojim se treba uhvatiti u koštac. Ali to nije cilj i nije na prvom mestu, prosto se ne može izbeći…

Prvu zbirka poezije naslovili ste „Na margini”. Zato što je umetnost na margini ovog društva? S druge strane, da li Vas je vuklo da za otisak na papiru „doterujete” stihove koje pevate?     

– Ne, nije bilo doterivanja pesama, a naziv zbirke je ujedno i naziv pesme koja se nalazi na CD-u uz zbirku. To je pesma o skrajnutim vrednostima, životu kao uzvišenom činu na čije mesto je došao surogat života ili, bolje rečeno, smrt sa maskom života.

Po osnovnoj vokaciji ste akademski slikar. Gde je likovna umetnost u muzici Kralja Čačka?

– To je još jedna ideja, kao što sam već negde rekao, da dobra muzika treba da postane slika a dobra slika muzika, pa je težnja da tako i bude. E sad, koliko mi to uspeva – ne znam, nije na meni da sudim.

Da li je na Vas u autorskom smislu uticala „koncertna evolucija”, od „čoveka s gitarom” do pratnje ozbiljnog benda, od svirki u zadimljenim beogradskim klubovima do nastupa pred desetak hiljada ljudi na Tašu, na Somborskim muzičkim svečanostima i sada u novosadskoj Sinagogi? 

– Sigurno da jeste jer prosto sve utiče, od koncerta do koncerta deo sam jednog procesa na putu kojim idem… Sva ta iskustva su dragocena. Pomenuli ste različite ambijente u kojima sam imao čast da nastupam i svaki od tih prostora svojom akustikom I arhitekturom otkriva nešto novo za mene u pesmama koje izvodim, a to iskustvo negde sigurno utiče i na pesme koje će tek nastajati.

 M. Stajić