Ursula Lojbli: Prioritet – što više poslova za mlade u Srbiji

Strategijom saradnje sa Srbijom 2018-2021. godine predviđeno je da Švajcarska kroz projekte uloži u našu zemlju oko 95 miliona evra. O tome koje su oblasti razvoja u fokusu Kancelarije razgovarali smo s njenom direktorkom, Ursulom Lojbli.

- Tri su velike oblasti u kojima Vlada Švajcarske pruža podršku: upravljanje, lokalni ekonomski razvoj i zapošljavanje, kao i održiva energija i otporni gradovi. Pored toga, od 2009. godine sa Republikom  Srbijom imamo i partnerstvo u oblasti migracija, što je neka vrsta dodatka našim glavnim oblastima interesovanja. Švajcarska ima pet takvih partnerstava širom sveta, a Srbija je jedna od zemalja s kojom smo ga uspostavili. Pružamo podršku Srbiji u izbegličkoj krizi; na primer, podržavamo povratak Roma, uglavnom onih iz Evrope, kojima pomažemo da obnove svoje kuće...

Švajcarska je jedan od četiri najveća bilateralna partnera u Srbiji i naročito je usmerena na podršku u ostvarivanju zacrtanih ekonomskih reformi?

- Novčano, govorimo o iznosu od oko 95 miliona evra u naredne četiri godine, koji je podeljen na tri oblasti, uz partnerstvo vezano za migracije. Pružamo podršku tamo gde je ona u Srbiji potrebna, u zavisnosti od prioriteta Vlade i potreba građana i to najviše činimo na lokalnom nivou. To je dodatna vrednost naše podrške jer Švajcarska ima dugogodišnje iskustvo i stručnjake koji pružaju podršku na lokalu, kako bi se lokalne samouprave uskladile sa novim reformama i zakonodavnim okvirom Evropske unije, s obzirom da se više od 70 posto zakona u EU odnosi na lokalni nivo.

S kojim lokalnim samoupravama imate najbolju saradnju i koje su opštine do sada uspele da dobiju šansu za učešće u vašim projektima?

- Indirektno, radimo sa svim gradovima i opštinama u Srbiji, kroz podršku i različite projekte ili u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština kao našim partnerom. Pretežno smo usmereni na podršku manje razvijenim opštinama u Republici Srbiji, naročito na jugoistoku i jugozapadu. Aktivni smo i u Vojvodini, gde sarađujemo sa skupštinom Vojvodine. U Zrenjaninu sprovodimo pilot projekat kroz koji je uveden digitalizovani parlament, dok je opština Vrbas jedna od četiri lokalne samouprave u kojoj će se sprovoditi veliki projekat energetske efikasnosti.

Šta je fokus u narednom periodu?

- Veliki deo planiranih sredstava opredeljen je za oblast ekonomije, skoro polovina planiranog novca u naredne četiri godine. Razlog tome su zainteresovanost i zahtev Vlade Srbije, ali i brojni izazovi sa kojima se Srbija suočava. Među njima je i nezaposlenost mladih, a prioritet naše podrške u ovoj oblasti je da se kreira više kvalitetnih poslova za mlade. Imamo veoma uspešan program „Znanjem do posla“ kroz koji u Knjaževcu, Kruševcu, Pirotu, Novom Pazaru i Kragujevcu spajamo zahteve kompanija sa veštinama i znanjima mladih ljudi. Pružamo podršku unapređenju veština mladih dok u isto vreme podržavamo kompanije kako bi prepoznale koje su to veštine koje su im potrebne kod zaposlenih. Sarađujemo i u makroekonomskim reformama, kao što su reforma javnih finansija na lokalnom nivou, bolja naplata poreza na imovinu, lokalni ekonomski razvoj.

Među ciljevima švajcarske bilateralne podrške Srbiji važno mesto zauzima i dualno obrazovanje?

- Da, ono potpada pod spajanje potreba privrede s obrazovanjem. Podržali smo uvođenje dualnog obrazovanja u Srbiji, u drvnoprerađivačkom sektoru. U Tehničkoj školi u Užicu mladi ljudi mogu da rade, da zadrže posao, ali i da savladaju potrebne veštine za obavljanje posla. Trenutno smo uključeni u pružanje ekspertske podrške Vladi Srbije.

Zašto je dualno obrazovanje toliko važno?

- Dolazim iz Švajcarske, gde više od 60 posto mladih bira dualno obrazovanje, a ne univerzitetsku diplomu. Na taj način oni imaju priliku da nauče posao, da se zaposle i zarađuju,  a da pritom i dalje imaju mogućnost da kasnije nastave svoje obrazovanje. Volela bih da i moj sin odabere dualno obrazovanje. U Švajcarskoj je normalno da idete u školu, da steknete teorijsko znanje, a da istovremeno radite u kompaniji gde stičete radno iskustvo. I u Srbiji postoje pozitivni primeri, kao na primer u Tehničkoj školi u Subotici koja je  zainteresovana za ovaj novi model.

U školi su učenici usmereni na teoriju, a ne na sticanje praktičnih veština pošto bi za to bilo potrebno da škola nabavi mašine, što je veoma skupo. Ali kompanije imaju svoje mašine, na kojima se učenici obučavanju, i kad završe obuku, oni već rade u kompaniji u kojoj imaju priliku da ostanu i nastave da obavljaju posao.

- Pratimo šta su potrebe ranjivih društvenih grupa, kao i potrebe civilnog društva, i stoga nastojimo da svoje programe prilagodimo u skladu sa tim potrebama. U planu je novi, veliki projekat koji će davati institucionalne grantove za jačanje organizacija civilnog društva. I ovaj će se projekat sprovoditi na lokalnom nivou. Organizacije i lokalne samouprave učiće se kako da rade zajedno na istom poslu. Tako osnažene, organizacije civilnog društva moći će da obezbede dobre i kvalitetne usluge građanima na lokalu. Javni sektor ne može sve sam i zbog toga mu je potrebna podrška organizacija civilnog društva.

Ivana Vujanov