Kako sistematski sprečiti seksualno nasilje među mladima

U istraživanju  je učestvovalo 863 učenika prvih razreda 13 srednjih škola iz Novog Sada i Sremskih Karlovaca, a inicijativa za pokretanje ovog projekta potekla je od  načelnice ginekologije Doma zdravlja dr Ljiljana Stanišić,a ostvaren je u saradnji sa Savetovalištem za mlade i uz podršku Grada.

- Seksualno nasilje, osim po fizičko i psihičko zdravlje, značajne  posledice ostavlja i po reproduktivno zdravlje žrtve nasilja – kaže Ljiljana Stanišić. – Među najčešćim posledicama po reproduktivno  zdravlje  su seksualno prenosive infekcije, pobačaji, neželjene trudnoće, zapaljenski procesi u maloj karlici i slično. Narušeno reproduktivno zdravlje ima dalekosežne posledice u adultnom uzrastu, a najbrojniji je sekundarni sterilitet.

Prema rečima dr Dragane Zarić iz Savetovališta za mlade Doma zdravlja, nakon 40 radionica, dve trećine ispitanika je smatralo da nije lako prekinuti nasilnu partnersku vezu.

- Svaki šesti ispitanik smatra da osoba koja pod dejstvom alkohola i droge zlostavlja druge, nije odgovorna za nasilno ponašanje - rekla je Dragana Zarić. - Posebno je alarmantna činjenica da polovina ispitanika doživljava ljubomoru kao način za pokazivanje ljubavi, dok svaki osmi ima stav da je fizičko nasilje mladića nad devojkom opravdano, ukoliko je uzrok prevara.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 35 odsto žena doživi seksualno nasilje od partnera ili neke druge osobe, dok je prema podacima istraživanja sprovedenog u našoj zemlji, oko 23 odsto žena između 15 i 49 godina koje su ikada imale partnera, iskusilo fizičko nasilje, a šest odsto njih je bilo seksualno uznemireno.

Seksualno nasilje se, prema SZO definiše kao bilo koji seksualni čin, pokušaj ostvarivanja seksualnog čina, neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti, a koji može počiniti druga osoba, bez obzira na odnos sa žrtvom ili situaciju u kojoj se nalaze. Karakterišu ga upotreba sile, ucene ili pretnje za ugrožavanje dobrobiti i/ili života žrtve ili njoj bliskih osoba.

Kako ističe dr Ljiljana Stanišić ohrabrujuća je činjenica da bi čak oko 94 odsto ispitanika reagovalo, ukoliko bi se njima ili bliskim osobama desilo seksualno nasilje u partnerskoj vezi. Po njenim rečima, to daje motiv da se projekat nastavi i razrađuje, u saradnji sa nadležnim višim instancama, jer samo sistemskim pristupom i radom sa decom već od starijih razreda osnovnih škola  mogu se  menjati pogrešne, a ustaljene modele ponašanja. Seksualno nasilje u adolescentnim vezama, u značajnoj meri utiču na fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje i blagostanje osoba koje su doživele nasilje. Posledice su brojne, a žrtve u adolescentnoj vezi češće doživljavaju nasilje i u odraslom dobu.

- Jednako su teške i posledice po mentalno zdravlje koje utiču na kompletan psihomotorni razvoj mlade osobe koja razvija svoj identitet – ističe psiholog Mirjana Nikolić iz Savetovališta za mlade Doma zdravlja i ističe da se najčešće manifestuju nedostatkom samopouzdanja, školskim neuspesima i poremećajima u ishrani. Osim toga, mogu se javiti poteškoće sa koncentracijom, spavanjem i donošenjem odluka, zatim psihosomatske bolesti, zloupotreba alkohola i droga, depresivnost, osećaj krivice, povlačenje u sebe i slično.

Projektom “Prevencija seksualnog partnerskog nasilja među mladima” Dom zdravlja „Novi Sad” priključuje se obeležavanju Međunarodnog dana mladih. Generalna skupština UN je na Svetskoj ministarskoj konferenciji za mlade 1998. godine u Lisabonu, dala predlog da se 12. avgust obeležava kao Dan mladih, sa idejom da se skrene pažnja na probleme i pravna pitanja omladine i podigne svest o položaju mladih u društvu, kao naslednicima sadašnjih generacija.

Tada je uočeno da polovinu svetske populacije čine mlađi od 25 godina, a više od 85 odsto živi u zemljama u razvoju, što umnogome otežava rad, usavršavanje, napredovanje i slično. Po prvi put je Dan mladih obeležen 2000. godine.

        I. Mikloši