Predviđeno ukidanje akontativnog plaćanja poreza na imovinu
NOVI SAD: Obveznike poreza na imovinu 15. avgusta čeka uplata treće rate, a kako će se ta obaveza plaćati naredne godine, ostaje da se vidi.
Naime, nakon četiri godine primene nadležni najavljuju izmene Zakona o porezu na imovinu. U Ministarstvu finansija napravili su radnu verziju, a do sada su različita udruženja i institucije uputile 168 sugestija na taj dokument. Koje će primedbe biti usvojene, a koje odbačene i kako će izgledati verzija koja će biti u skupštinskoj proceduri, za sada je teško reći.
Jedna od promena koje će sigurno interesovati građane – vlasnike nekretnina je to što se predviđa ukidanje akontativnog plaćanja, koje se sada plaća 15. februara i maja. Rešenje o iznosu i sumama tog poreza donose nadležni u opštinskim poreskim administracijama, a na osnovu cena nekretnina po zonama, odnosno prodajnim cenama iz prethodne godine.
Prve dve rate, u zimu i proleće, plaćaju se na osnovu rešenja iz prethodne godine, što je zapravo akontativno plaćanje poreza. Ukoliko bude usvojen predlog da se ukine takva vrsta plaćanja, obveznici ne bi imali obavezu da plaćaju porez dok ne dobiju konačno rešenje o tome.
Primedbe na obračun poreza na imovinu još od donošenja sadašnjeg Zakona imaju pravna lica i preduzetnici koji su do tada plaćali porez na poslovni prostor po knjigovodstvenoj vrednosti, a ne tržišnoj, što je značajno povećalo njihove obaveze. Razlika u nametu je u tom slučaju drastična. Dok „građanski” način obračuna poreza podrazumeva tržišnu vrednost, drugi je potpuno drugačiji: kod knjigovodstvenog obračuna za porez se na amortizaciju objekta svake godine otpisuje vrednost od 2,5 odsto, pa su, praktično, oni koji rade u objektima starim 40 godina, zbog otpisa amortizacije bili oslobođeni te obaveze.
Velika je razlika na ustanovljene vrednost u odnosu na sadržaje, kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije i dodaje da nije logično da se samo na osnovu zone i mesta plaća isti porez za superuređen nov prostor i zgradu staru više decenija samo zato što su u istoj zoni.
Ispravljanje nepravdi očekuju i vlasnici njiva i bašta na periferiji. Kada su gradske i opštinske vlasti menjale i proširivale zone za građevinsko zemljište, i te parcele prevedene su iz poljoprivrednog zemljišta u građevinsko te je i porez višestruko uvećan, iako se namena nije promenila pa vlasnici zemljišta tu i dalje gaje paradajz, papriku, kukuruz…
Privrednici smatraju da je novi način oporezivanja poslovnog prostora zlatna koka za opštine i gradove, posebno one veće. Prihodi koji se sada ostvaruju od tog poreza su, za razliku od naknade, daleko veći. Tako lepog prihoda bi se malo ko odrekao te je već sada izvesno ko će biti protiv vraćanja na stari model naknada.
Možda bi bilo najbolje kada bi se pronašlo neko srednje rešenje, ali to je lakše reći nego napisati i uneti u zakon, pa još tako da bude svima po meri.
O tome kako rešiti taj problem Aleksandar Grunauer iz Švajcarske kancelarije za razvoj i saradnju, koja u Srbiji realizuje projekt „Reforma poreza na imovinu”, kaže:
Treba da se oporezuje po faktičkom stanju na terenu. Ako je tu njiva koja se obrađuje, i porez treba plaćati na poljoprivrendo zemljište, objašnjava on.
Privrednici kažu da bi bilo dobro vratiti naknadu za građevinsko zemljište. To je bio trošak koji se mogao predvideti, za razliku od poreza na imovinu u koji je ta naknada uključena pre četiri godine, kada je Zakon donet.
Sve to pokazuje da su korekcije Zakona o porezu na imovinu dobra ideja, posebno ako se dobro urade…
D. Vujošević
