Sve je manje lipicanera koji paradiraju
Ostalo je manje od meseca do atraktivne manifestacije „Velikogospojinski dani”(od 23. do 28. avgusta), koja je odavno prevazišla atar Novog Bečeja, pa je razumljiva „groznica” među žiteljima varoši s najlepšim kejom uz Tisu, panonsku „princezu”.
Ove godine će, pored svih ostalih predviđenih fešti, u centru pažnje svakako biti revija paradnih zaprega jer se održava 25. put.
– Jeste mali jubilej, ali osim naše dobre volje, potrebne su i pare. I pored manjka podrške nadležnih, konjari smo mi, iščupaćemo se nekako i iz tog problema i, uveren sam, biti dobri domaćini, kao što smo i u drugim prilikama bili – nepopravljivi je optimista novi/stari čelnik ovdašnjih konjara Miodrag Mića Dujin.
Imao je on brojne ideje da se novotarije uvedu u program, ali su iz sasvim prozaičnih, finansijskih razloga, pale u mutnu reku. Jedna je i da se podigne spomenik odavno kultnom petopregu.
– U našem klupskom amblemu on izranja iz Tise i ovdašnji likovni stvaralac Mića Josimović je spreman da uradi skulpturu, čime bismo se odužili svim konjarima Vranjeva i Novog Bečeja. Istovremeno, tako bismo ovekovečili zapregu, prvi put upregnutu na ovim prostorima kad je car Franja Josip, posle vožnje vranjevačkim sokakom u petopregu Taksiša Turaija na putu za Temišvar 1872. ukazom dozvolio takvu paradnu vožnju kroz naselje i onima koji nisu „plave krvi”. Međutim, nemaju svi razumevanja za konje i konjare, koji su ustanovili manifestacija ovakvog formata – vajka se Dujin.
Ipak, ne daju se on i njegovi entuzijasti. Naprotiv!
– Kontaktirali smo s prijateljima iz drugih mesta, koji su potvrdili da sigurno dolaze. Ne jurimo masovnost, ali mislim da će biti između 70 i 80 zaprega. Nauštrb kvantiteta, dobićemo kvalitet. Članovi Konjičkog saveza rase lipicaneri, a ima nas, poslaće svoje predstavnike i pokazati svu njihovu lepotu, da se vidi i pamti. Mi ne gajimo pravi konjički sport, koji je olimpijski i mnogo skup, nego smo čuvari tradicije. Sve radimo iz ljubavi prema konjima, ali i narodnoj nošnji kočijaša, te karucama, čezama ili fijakeru, koju lipicaneri uz graciozan topot vuku vranjevačkim šorovima kad se ide po badnjak, drugog dana Božića uz muziku i kuvano vino, na svadbama i drugim prigodnim veseljima – objašnjava Mića.
Dodaje i da će na predstojećoj reviji, osim lipicanerskih jednoprega, dvoprega, četvoroprega i petoprega, prvi put biti i sve prisutniji na našim prostorima holandski paraderi.
V. Jankov
