Bursać: Za pola godine 20 miliona  otišlo na ujede pasa

Javnom komunalnom preduzeću „Zoohigijena i veterina“, najmlađem gradskom preduzeću, koje se bavi se hvatanjem, zbrinjavanjem, veterinarskom negom i smeštajem napuštenih i izgubljenih životinja u prihvatilište, kao i kontrolom i smanjenjem populacije napuštenih pasa i mačaka, po rečima direktora Aleksandra Bursaća, za investicione aktivnosti u ovoj godini namenjeno je 23,7 miliona dinara, a za usluge iz delatnosti 102 miliona. Prema izveštaju o poslovanju za prethodnu godinu, JKP „Zoohigijena i veterina“ ostvarila je  lane dobit od samo 120.000 dinara.

Koji je razlog lošijeg poslovanja?

– To nije karakteristično samo za Novi Sad već i za druge lokalne samouprave, posebno one sa skromnijim buyetom. Veliki problem za sve nas su odštetni zahtevi, s višemilionskim iznosima, koji se isplaćuju za ujede pasa. Suma koja „bode oči“ je 26 miliona evra koje su sve lokalne samouprave za proteklih šest godina isplatile građanima u tu svrhu. Problem je u tome što je velika većina zahteva, bar nam se tako čini, neosnovana. Od 2014. godine JKP „Zoohigijena i vetrina“ je isplatila oko 210 miliona dinara na ime odštete. Iako se broj tih zahteva smanjuje, za prvih šest meseci ove godine isplaćeno je oko 20 miliona dinara. Zbog toga su primedbe da JKP „Zoohigijena i veterina“ loše posluje neosnovane jer su državni revizori, koji su bili u kontroli, u izveštaju naveli zadovoljavajuću ocenu za naše poslovanja i da ispunjavamo sve zakonske norme. Naravno, dobit od svega 120.000 dinara nije ohrabrujuća. Treba imati na umu da JKP„Zoohigijenai veterina“ plaća sudske presude za odštetne zahteve iz sopstvenih primanja, odnosno veliki deo zarade koju ostvarimo od usluga koje pružamo našim sugrađanima koristi se u te svrhe. Dakle, zabluda je da nam Grad Novi Sad obezbeđuje velike svote novca od kojih plaćamo odštete.

Da li se program sterilizacije i kastracije pokazao uspešnim?

– Veliki izazov na koji nailazi naše preduzeće je dovoženje životinja iz okolnih naselja u Novi Sad, kao i neodgovorno vlasništvo i njihovo stalno napuštanje. Taj problem se mora saseći u korenu jer, u suprotnom, svi naši napori biće uzaludni. Ipak, po podacima kojima raspolažemo, broj napuštenih životinja na novosadskim ulicama je u stagnaciji, što govori da se, iako preduzeće nailazi na poteškoće, posao obavlja dobro.

U planu objekat za mačke

Aleksandar  Bursać kaže da je preduzeće za prvih šest meseci realizovalo oko 23 odsto predviđenih kapitalnih investicija, a već početkom avgusta očekuje realizaciju od oko 40 odsto.

-Svake godine težimo poboljšanju kvaliteta smeštaja pasa. Sprovedena je javna nabavka za opremanje istrčavališta za pse, koji sada mogu u potpunosti da uživaju u slobodi i igri. U planu je izgradnja montažno-demontažnog objekta koji će se koristiti za smeštaj napuštenih mačaka, što do sada nismo imali. Planiramo u najskorije vreme javnu nabavku za opremanje enterijera pansiona, nakon čega će biti spreman za ljubimce.

Šta je rešenje problema neodgovornog vlasništva?

– Ono mora da se sankcioniše. Rešenje je uvođenje poreza na držanje kućnih ljubimaca, posebno na one koji nisu sterilisani i kastrirani. S druge strane, za građane koji su ispoštovali Zakon o dobrobiti životinja i kastrirali ih, sterilisali i čipovali bile bi obezbeđene pogodnosti u našim ustanovama. To je ustaljena praksa u većini evropskih država. U tom slučaju kućni ljubimci bi postali vidljivi državi, a mi bismo imali uvid u njihovu populaciju i s lakoćom bismo mogli njome upravljati.

Ko je nadležan za kontrolu poštovanja pomenutog zakona?

– Po Zakonu o dobrobiti životinja, koji je stupio na snagu 2009. godine, čipovanje i vakcinacija protiv besnila su obavezni, ali se ne sprovode u zadovoljavajućoj meri. Za kontrolu je zadužena Republička veterinarska inspekcija. Problem je višeslojan, a zaposlenih koji bi se bavili tim problemom u Republičkoj veterinarskoj inspekciji je malo. Da bi se znao broj obeleženih i sterilisanih životinja, nadležni bi morali ići od kuće do kuće. Sigurno da bi to bio zahtevan i dug proces, ali smatram da je izvodljivo. Potrebna je samo odgovarajuća komunikacija s Komunalnom inspekcijom i saradnja s nadležnim veterinarskim službama.

Šta je do sada urađeno?

– Za ovu godinu odobrena je nabavka najsavremenijih uređaja za pregled i praćenje naših pacijenata. Radi se o investiciji od oko 6,9 miliona dinara. Cilj nam je da pratimo novine u veterinarskoj medicini i da poboljšamo naše usluge. U planu je rekonstrukcija i sanacija smeštajnih kapaciteta, a Grad nam je obezbedio novac za popravku krova na ambulanti u Futoškoj 13.

Šta obuhvata plan investicija za naredni period?

– Jedan od velikih planova za naredni period – na šta i gradska vlast gleda blagonaklono – jeste pronalaženje rešenja za nove smeštajne kapacitete, odnosno izgradnja upravne zgrade i veterinarske klinike. Naša je želja da to bude na Futoškom putu 13, gde je sada samo ambulanta. Za sada je urađen projekat, ostaje još da pribavimo građevinske dozvole da bismo se mogli prijaviti na konkurs, bilo da je u pitanju gradski ili pokrajinski. Nadam se da će realizacija projekta početi naredne godine.

Silvia Kovač