Duhovne cigle na pesničkom putu

Oko 150 poeta iz Srbije i zemalja regiona, uključujući i Bugarsku, učestvovalo je na ovogodišnjem pesničko-duhovnom saboru „Bešenovska prinošenja” u cilju da se u manastir ugradi i duhovna cigla kao najjači temelj i oslonac pravoslavlja.

- Nalazimo se na ubavom mestu u prelepom sklopu fruškogorskih planina, i evo nas i ove godine na saboru svetih mučenika Kirika i Julite - rekao je episkop sremski gospodin Vasilije i time poželeo dobrodošlicu mnogobrojnim posetiocima i učesnicima koji su se juče okupili na letnjoj slavi pomenutih svetaca. - Ovde se pesma pevala otkad vekovi znaju za sebe. Pesma se čula kroz ove planine od manastira do manastira, od svetinje do svetinje, od uha do uha i od duše do duše Srbinove. Ona je uvek davala znak radosti.

I zaista, slušajući umi­rujuće stihove posvećene „nevidljivom pomeraču”, posetioci osećaju spokoj i istinsko povezivanje srca sa prirodom, duše sa višim silama. Okru­ženi fruškogorskim čuva­rima, tik pod stogodišnjim lipama manastirske porte, pravoslavni hrišćani sa celog Balkana okupili su se da odaju slavu bogu i poeziji, da doprinesu obnovi najstarijeg manastira na Fruškoj gori i dokažu da zajedničkim snagama mogu da nastave istoriju i kulturu nastalu pre nekoliko stoleća.

- Najvažnije je da smo mi ovde zajedno, a pesma je samo povod - ističe ovogodišnja pobednica konkursa Dara Radojević, koja je prve godine bila članica žirija, a sada ima tu čast da primi Povelju za najbolju pesnikinju. - Poruka moje pesme je da nešto ima. Svi počinjemo sa verom da postoji „nešto”, a tek onda da postoji „neko”. Vera se polako ugrađuje u čoveku, a mi pesnici tragamo svojom dušom, osećamo da neke stvari nisu slučajne, da nas nešto namešta i vodi. Ja sam videla tragove na svom pesničkom putu. Mi smo ljudi kroz koje prolazi neka poruka.

Članovi žirija, kako i sami kažu, nisu imali lak zadatak. Ovogodišnji kvalitet pesama je neopisiv, objašnjava članica odbora i prvonagrađena pesnikinja prvog konkursa Jovanka Perge.

- Nekako smo probili granice, jer su ljudi dolazili ovde i nešto im je dirnulo srce, što se oseti u pesmama - kaže Perge. - Pesme su emotivnije i slobodnije, vidi se da su doživljene. Svima bih dala po nagradu! Znate, ovde nas vezuje emocija, nema sujete i rivalstva, jer svi imamo istu misiju, a to je da se čuje za manastir i da ugradimo duhovnu ciglu, da ostavimo svoju reč.

Pesmom pomažu manastiru i nastradalima u Grčkoj

Udruženje srpsko-grčkog prijateljstva „Irida” iz Sremske Mitrovice upotpunila je jučerašnji program manifestacije „Bešenovska prinošenja”. Pevajući mnogobrojne pesme, najviše se istakla „Vaskrsava Bešenovo” čije stihove je napisala majka jedanaestoro dece Maja Kovačević iz Kraljeva. Tako su i najmlađi članovi njenog hora imali priliku da prvi put pevaju u manastiru, što je za njih novo i nezaboravno iskustvo.

- Stvarno osećam nešto posebno dok pevam u manastiru jer znam da ovo pomaže u izgradnji - iskrena je desetogodišnja Teodora Samaryić, učenica Osnovne škole „Boško Palkovljević Pinki”. - Lepše je ovde pevati nego u školi, jer je ovde bolji osećaj, prostranije je i lepši je prizor.

I Ivana Čobanović (9) više voli da peva u manastiru jer, kako kaže, oseća se veselije, iako joj se često u crkvi prispava jer je liturgija opušta. Osim pevanja crkvenih pesama, druženja i putovanja, članovi Udruženja „Irida” uče da budu humani, te tako sada pripremaju humanitarnu pomoć za nastradali grčki narod, a koja će biti namenjena prvenstveno tamošnjoj deci.

Vođeni mišlju da niko nije bolji ni od koga, svaki pojedinac ima isti zadatak: da podupire čovečanstvo i smisao postojanja.

- Naš zadatak je bio da nađemo kompromis i da u sličnosti glasova, koji su se okupili oko jedne teme, pronađemo razlike - navodi predsednik žirija pesnik Blagoje Baković. - Pisanje je bogotražiteljski posao bez obzira kakvu pesmu mi pisali. U nagrađenima se vidi razlika te sličnosti, po intenzitetu dara i količini volje da se tim darom posluže. Ovde je reč o gradnji reči, jer na početku beše reč iz koje je izašlo sve ovo. A ovaj konkurs je dokaz da ovaj manastir više gradi nas nego što mi gradimo njega.

Realizaciju sabora  „Bešenovksa prinošenja” od početka pomaže Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

- Manastir Bešenovo je ponovo počeo da živi i da se uzdiže ka nebu, i nastavlja kontinuitet trajanja koji postoji gotovo osam vekova, a sve zahvaljujući odzivu i energiji ljudi iz Srbije i rasejanja - kaže Đorđe Vukmirović pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu.

Osim glavne nagrade, žiri je posebno istakao I pohvalio još dvadesetak  stvaralaca iz svih krajeva Srbije, ali i iz Crne Gore, Hrvatske, Republike Srpske i Bugarske.  

Lea Radlovački