Ko nam je ukrao leto?
Vreme je uvek omiljena tema za neobavezan razgovor, a ovog leta nam je dalo dosta povoda za mrštenje jer smo više kisnuli nego što smo se sunčali, a zašto je tako pitamo stručnjaka, diplomiranog meteorologa Miodraga Stojanovića, šefa Radarskog centra „Bajša”.
Dakle, ko nam je ukrao leto, odnosno, šta je donelo ovoliku kišu i sniženje temperature?
- Kada se pogledaju meteorološki podaci dosadašnjeg dela leta ja ne bih rekao da nam je baš ukradeno. Ako posmatramo samo poslednjih desetak godina možemo da vidimo da je bilo meseca jula i s više kiše, naprimer 2014. bila su 22 dana sa padavinama i palo je 131.8 litara kiše, a ove godine do sada bilo je 12 dana sa padavinama i palo je 69.7 litara kiše. Govorim o rezultatima glavne meteorološke stanice na Rimskim Šančevima. Srednja minimalna jutarnja temperatura vazduha bila je u julu 2013. godine svega 15.1 stepen Celzijusa, a ove godine je do sada 16.8 stepeni. Jedino je u pogledu maksimalnih temperatura do sada ovaj period ispod prosečnih vrednosti: u poslednjih desetak godina prosečna maksimalna temperatura vazduha je oko 29.4, a ove godine je 26.4 stepeni. Poslednjih dana na vreme u našim krajevima utiče ciklon koji je prešao preko nas i nalazi se iznad Crnog mora. Zbog njega u naše krajeve dolazi hladniji i vlažniji vazduh koji zbog sunca i lokalnih uticaja stvara, naročito u popodnevnim satima, grmljavinske oblake koji donose pljuskove i grmljavine.
Da li se polako menja klima na našem i ostalim prostorima i da li se kod nas gube razlike između godišnjih doba?
- Posmatrajući meteorološke podatke izgleda kao da ste u pravu, mada ima godina kada imamo sva godišnja doba, ali ima i onih kada zime skoro da nema ili kada iz zimske odeće uskačemo u odeću za plažu.
Koliko često vas ljudi pitaju kakvo će biti vreme sutra i da li se žale ako pogrešite?
- Ima raznog sveta koji me pita za prognozu vremena, od prijatelja i poznanika do poljoprivrednika i ljudi kojima posao zavisi od vremena. Kako svi znaju da radim na radarskom centru i da mi je kratkoročna prognoza (za par sati) najvažniji deo posla tako su i pitanja uglavnom takve prirode: kakvo će vreme biti u narednih par sati. Naravno da ljude interesuje i prognoza za duži period, ali ja svima odgovaram da je prognoza do pet dana u redu, a za duži period je to već statistika.
Kada uzeti godišnji odmor?
Meteorolog Miodrag Stojanović, prema srednjeročnoj prognozi, predviđa kako će izgledati ostatak leta u Vojvodini, hoće li biti dužih sunčanih perioda, kada da idemo na godišnji odmor?
AVGUST, Pravo leto: Izgleda da pravo leto dolazi tek u avgustu jer će srednja minimalna temperatura vazduha biti iznad višegodišnjeg proseka, za 1.5 stepen Celzijusa, u Vojvodini. I srednja maksimalna temperatura vazduha biće iznad višegodišnjeg proseka, za 1.7 stepen. Mesečna suma padavina biće u granicama višegodišnjeg proseka, čak niža za oko 1 mm.
SEPTEMBAR, Prosečno topao i suv: Srednja minimalna temperatura vazduha biće iznad višegodišnjeg proseka, ali samo za 0.5 stepeni Celzijusa. Srednja maksimalna temperatura vazduha biće u granicama višegodišnjeg proseka, zapravo viša tek za oko 0.1 stepen. Mesečna suma padavina biće u granicama višegodišnjeg proseka, čak i niža za oko 5 mm.
Svakome ko radi može da se desi da pogreši. U prognozi vremena te su greške, ako se prognostičar drži samo modela, još verovatnije, jer se desi da model ne predvidi razvoj vremena zbog mnoštva elemenata koji se uzimaju u obzir. Tu sad stupa na scenu iskustvo meteorologa: uzima se u obzir prethodni dan, trenutna situacija i onda se koriguju modeli i dolazi do mnogo preciznije prognoze. Kako su nam sada na raspolaganju i savremena sredstva kao što su meteorološki sateliti i meteorološki radari, to je verovatnoća dobre prognoze znatno povećana. Naravno da sam i ja imao loše prognoze i to uglavnom date prijateljima i poznanicima. E, tada kreću šale kao ona kakva će biti zima (oštra, Indijanci skupljaju drva...) i slične.
Može li meteorolog da pokisne? Da li nosite kišobran sa sobom za svaki slučaj?
- Naravno da i meteorolog može da pokisne, ali znatno ređe nego ostali svet. Ja pre nego što izađem iz kuće, ako je vremenska situacija nestabilna, obavezno pogledam trenutnu radarsku i satelitsku sliku tako da je verovatnoća da pokisnem stvarno minimalna. Inače, baš ne volim kišobran i jako ga retko nosim.
Da li se čovek koji toliko dobro poznaje vreme, plaši vremenskih nepogoda, poput grmljavine, budući da se kaže da znanje eliminiše strahove?
- Ja se kao i ostali svet sklanjam od nepogoda. Lično, kada nisam na poslu, volim da posmatram munje jer one prave spektakl na nebu pogotovo u večernjim i noćnim satima.
Koliko je težak posao meterologa s obzirom na to da provodite dosta vremena na terenu, odvojeni od porodice, u protivgradnom Radarskom centru „Bajša”?
- Ovo je jako odgovoran posao. Radi se 24 sata dnevno ako treba. Ja sam kao šef Radarskog centra „Bajša” odgovoran za skoro 628 hiljada hektara poljoprivredne površine, strelce na 131 lansirnoj stanici i posadu radarskog centra. Sezona odbrane od grada traje od 15.04. do 15.10, pripreme sezone kreću još polovinom februara, a skupljanje opreme posle sezone se završava polovinom novembra. Meni kao i ostalim ljudima koji rade na radarskom centru naravno da teško pada odvojenost od porodice. Ali prihvatili smo ove uslove rada i ne žalimo se.
Koliko zaista pomaže protivgradna zaštita, budući da često bude štete na njivama?
- Ovim poslom se bavim, sa prekidom od pet godina, od 1992. godine. Protivgradna odbrana je zasnovana na naučnim principima i kada su svi uslovi, kao što su protivgradne rakete, ispravni meteorološki radari, aktivirane lansirne stanice, ispunjeni prema istraživanjima naših eminentnih profesora meteorologije pokazuju da je efikasnost preko 70 odsto. Nikada niko od meteorologa koji se bave odbranom od grada nije tvrdio da je moguće 100 posto odbraniti se od grada. Recimo, ove godine na teritoriji koju brani Radarski centar „Bajša” imamo negde oko 550 hektara sa štetom što je oko 0.09% branjene poljoprivredne površine. Često se nastale štete pripisuju gradu, a u stvari su nastale od olujnog vetra i velike količine padavina koje su karakteristične za grmljavinske oblae.
Kada neka vremenska nepogoda odnese živote, često krivimo izvore zagađenja u savremenom svetu. Šta su neke osnovne stvari koje mi lično možemo da uradimo da smanjimo to zagađenje?
- Mislim da se te nepogode pripisuju promenama klime koje su navodno nastale zbog efekata staklene bašte koji opet nastaje zbog zagađenja vazduha. Što se tiče našeg doprinosa očuvanju čovekove sredine mislim da bi morali da krenemo sa informisanjem dece od malih nogu da imamo samo ovu jednu planetu i da moramo da je pazimo i mazimo. Često navodim jednu situaciju: mladi otac kupuje sladoled svome trogodišnjem sinu, daje mu sladoled onako zapakovan i dok on plaća klinac otvara sladoled i mrtav hladan baca papir na ulicu. Otac se uopšte ne osvrće i njih dvojica odlaze. Pravi primer kako ne sme da se obrazuje dete jer kad odraste šta mislite kako će se odnositi prema okolini u kojoj živi?
Snežana Milanović
