Umetnici vrhunske klase u Drvengradu

Žiri s novim predsednikom Dražanom Kosorićem i ranijim članovima, Narodnim umetnikom Rusije Jurijem Rozumom i kompozitorom Zoranom Komadinom nastavio je kontinuitet, ostvarujući tako pravi uvid u razvoj i kriterijume ocenjivanja takmičenja veoma bitnog, u stvari, inicijalnog festivalskog segmenta.

U četvorodnevnom koncertom programu naročito mesto su imali veliki umetnici gudala, čija je plejada započela već na večeri svečanog otvaranja Boljšoja, nastupom Nemanje Radulovića i ansambla „Dabl sens“. Razumljivo je da su većinu festivalskog repertoara uopšte, činila značajna dela ruskih stvaralaca. Tako je, posle svite Šeherezada Nikolaja Rimskog Korsakova (u preradi Aleksandra Sedlara za solo violinu, klavir i gudače) koja je bila na programu našeg omiljenog violiniste i njegovog francusko-jugoslovenskog sastava, i nastup  Velikog gudačkog orkestra Škole za muzičke talente u Ćupriji bio posvećen kompozicijama Petra Iljiča Čajkovskog, povodom obeležavanja 165-godišnjice autorove smrti, a u čast proslave 45. rođendana ove jedinstvene obrazovne institucije. Od početka pleneći uvežbanošću i ujednačenošću zvuka,  mladi ansambl je prikazao neverovatnu zrelost i visoki profesionalizam interpretacije, mnogo viši no što se može očekivati od jednog đačkog sastava, koliko god njegovi daroviti članovi posedovali značajne inividualne sposobnosti. Prvo su izvedene Varijacije na rokoko temu, op. 33 za violončelo i orkestar (u  aranžmanu  Aleksandra Sedlara za gudački ansambl) u kojima je solistička deonica pripala Draganu Đorđeviću, umetničkom direktoru škole. Kvalitete toplog melodioznog ispevavanja u jednom dahu, tonski savršenog, i u pravom smislu „ljudskog“ instrumenta, Đorđević je, preuzevši potom vođstvo, na mestu prvog violončeliste orkestra, prenosio i u zvučno okruženje Serenade u Ce – duru istog autora, koju su njegove mlađe kolege donosili s osmehom, sigurno i samopouzdano, kompaktno i izvagano u svim grupama, prirodno razvijanim gradacijama, ali i odmerenim  dinamičkim gibanjima i zanosnom romantičarskom „dramatizmu“, kao sasvim odrasli umetnici, upečatljivije od mnogih naših „starijih“ kamernih orkestara.

Doživljaj sasvim osobene vrste, možda i najostvareniji i najlepši vrh festivala, naročito za one posetioce sklonije kamernom muziciranju, priredili su članovi, za ovaj događaj formiranog gudačkog seksteta, od kojih su široj javnosti najpoznatiji, violinisti Julijan Rahlin i Roman Simović, zatim violistkinje Milena Simović i Sara Mekelrejvi i violončelisti Boris Andrijanov i Dragan Đorđević. Ovi umetnici vrhunske klase, prekrasne pojedinačne i ujedinjene sonornosti, savršenih međusobnih i unakrsnih dijaloga i preplitanja, prefinjene dinamičke palete, impulsivnih istupa i uzbudljivih akceleracija, očaravali su predstavljanjem, u prvom zajedničkom projektu, poslednjeg kamernog dela Petra Iljiča Čajkovskog, čuvene Uspomene na Firencu u de-molu. Poglavlje za sebe činilo je izvođenje neobuzdanog, pregnantno ritmizovanog finalnog stava zaokruženog ogromnim, delikatnim, ali i „praskavim“ briom svih instrumenata ponaosob, potom „zdušno“ saglasnih u fantastično fugiranoj gradaciji, koja je u punom smislu digla publiku na noge.

Ipak, najviše očekivan na Mećavniku, bio je dolazak slavnog ruskog pijaniste Denisa Macujeva koji je nastupio sa Simfonijskim orkestrom „Boljšoj“ i dirigentom Ivanom Josipom Skenderom, izvodeći dva popularna dela svetskog koncertantnog repertoara, o čemu smo već pisali u ovoj rubrici. Posebno je bilo njegovo upečatljivo tumačenje Drugog klavirskog koncerta u ce-molu Sergeja Rahmanjinova. I u ovom prikazu naglašavamo vrednost rada festivalskog orkestra i prvi put kod nas angažovanog mladog hrvatskog dirigenta i njihov veliki udeo u kvalitetu manifestacije prikazan na dva opsežna programa. Na oba su pored koncertantnih kompozicija (Rahmanjinova, Geršvina i Bramsa) izvodili i simfonijska dela ruskih autora. Na prvom, već pomenute Muzičke ilustracije Grigorija Sviridova na pripovetku  „Mećava“ Aleksandra Puškina, i kao vrhunac svog doprinosa  6. Festivalu „Boljšoj“ i njegov upečatljiv završetak (posle Violinskog koncerta u De-duru Johanesa Bramsa, s Romanom Simovićem kao solistom), veoma lepo pripremljenu interpretaciju  Šeste simfonije u ha-molu Petra Čajkovskog,  čiji je finalni stav izazvao neočekivano dugi tajac u dvorani, a potom i burno odobravanje, znak da je publika shvatila njenu suštinsku poruku.

Marija Ana Adamov