Gala Čaki: Svetska priznanja na našim konkursima znače malo

Ona kaže da je to vrlo teško dostići, i ni sama ne zna kako je dotle došla, ali veruje da su prepoznali njen trud i težak rad, jer je ona u stanju da slika i po 15 sati bez pauze kako bi drugima prenela emociju koju je doživela.

- Sve više izlažem u Aziji, jer je tamo sada stecište umetnosti, imaju novca i dosta ulažu u kulturu, dok se kod nas i dalje ništa nije promenilo, ovde još uvek ne prolazim na konkursima - kaže Gala i dodaje da je odlučila da sama nešto preduzme po tom pitanju i pozove svetske slikare kod nas, pa da ljudi imaju pravu predstavu o svetskoj umetničkoj sceni.

Dosta je napredovala, kako sama kaže, i dalje slika na platnima velikih formata po kojima je prepoznatljiva, ali više nije tako “mračna”, već se na njenim platnima može videti energija i boje Meksika i Kine, zemlje u kojima je bila i našla inspiraciju.

- Upravo sam se vratila iz Singapura, stalno sam na putu, Meksiko me je takođe inspirisao, sve je na višem nivou, pa se samim tim i otvara nešto lepo u meni - kaže Gala i smatra da treba “kopati” po sebi i istraživati, koliko god to bilo strašno i mračno, jer samo tako nađemo hrabrost da spoznamo ko smo ustvari, što ona prikazuje u svojim delima, u kojima je uvek na kraju poruka ljubavi.

Hrabrost da istražiš sebe, zašto si rođen i koja je tvoja svrha, to je pitanje koje svako treba da postavi sebi, smatra naša sagovornica, jer tada znaš ka čemu da usmeriš energiju i u kom pravcu ideš.

- Spoznala sam da je za mene to slikarstvo, ali ko sam ja kroz slikarstvo još uvek ne znam - kaže Gala skromno, iako ne može da pobroji koliko je do puta do sada izlagala na poznatim međunarodnim izložbama, ali dobila i brojna priznanja, između ostalog, proglašena od WCA organizacije iz Hong Konga kao najperspektivniji mladi stvaralac na polju likovne umetnosti.

Gala Čaki smatra da za to treba zrelost, koja se ipak vidi u njenim očima, kada ode daleko, priča da joj se stvori neki novi strah i želja za spoznajom, pa dolaskom u Srbiju uvek slika emociju koju je doživela. Sve zemlje utiču na nju pozitivno, i ako si otvoren, onda si u stanju da primiš sve te lepe energije od ljudi koji poštuju njen rad, ističe Gala, dodajući da joj je to podstrek za dalji rad.

- Iako se ovde vratiš i ne prođeš ni na jednom konkursu, u Singapuru su mi priznati svetski umetnici rekli da su moja dela za muzeje i to je ono što me tera da budem još bolja - smatra Gala, na koju je Azija ostavila dubok utisak, jer su emocije mnogo važnije od trke za materijalnim koja je prisutna kod nas, i dodaje da kada vidiš koliko ljudi nemaju ništa, a zrače iskrenom srećom, onda to otvori neku novu emociju i energiju u tebi.

Nebitno da li slika životinju ili predeo, to su na kraju sve autoportreti, podseća naša slikarka, koja se trudi da svaku emociju proživi još jednom na svom platnu i tako je prenese drugima. Trenutno je inspirišu mitološka bića, neke “strašne životinje”, odnosno njeni strahovi, koje se trudi da pobedi.

- Uvek napravim sebi neki strah, od te neke životinje koja vam ide u susret i sve njene lepote, uvek može da izađe neka agresija, i to su moguće moje lične borbe za spoznajom drugog bića, i onda ga “smrvim” u slici i taj strah prevaziđem - kaže Gala kojoj osmeh ne silazi sa lica.

Osim što je pametna, samosvesna i lepa, Gala ima posebnu energiju koju prenosi na svoje platno, jer ona u svoje slike daje sebe celu. Ukoliko je neko razumeo njenu sliku “pogrešno”, Gala se pita da li je na dobar način prenela energiju, ali ipak smatra da posmatrači ne treba njenu sliku da dožive isto kao i ona, jer ko zna koja se fijoka njima “otvorila”.

Njenu sliku kupila je i premijerka Ana Brnabić, za koju kaže da je pokazala veliko interesovanje za umetnost i obećala da će se podržati Galin simpozijum sa svetskim umetnicima, za koji još nije pronašla lokaciju.

- Platno je tvoje ogledalo, nekad ono trpi, ali posle ne prikažeš te slike drugima. I kada sam gubila prijatelje, kada su stradali, to su situacije kada sam ja u ateljeu i samo sa platnom mogu da “pričam” - kaže Gala iskreno i dodaje da je to njen način da prevaziđe bol.

Ona smatra da svako priča sam sa sobom, i rešava određene situacije, samo je u njen razgovor uključeno i platno.

M. Stakić