Maja Gojković: Ne znam šta je demokratski ako to nije referendum

Predočava da se takva odluka ne donosi od danas za sutra, već za budućnost, te da će zbog toga Vučić s predlogom rešenja do kojeg se dođe izaći pred građane, u čije ime te pregovore vodi i od kojih je dobio mandat da zastupa Srbiju.

– Cilj njegovog učestvovanja u dijalogu s predstavnicima prištinskih vlasti je da za Srbiju izdejstvuje što više i da popravimo ono što su generacije političara pre njega uspele da propuste, ili upropaste pogrešnim potezima – predočava naša sagovornica. – A pogrešne poteze povlačili su upravo oni koji danas najviše kritikuju Vučića i sve nas koji vodimo Srbiju. Ne treba da zaboravimo ni nesrećnu kohabitaciju dve „demokratske stranke”, kada su pojedini međunarodni faktori na način tragičan za Srbiju pomogli vlastima iz Prištine da proglase nezavisnost južne pokrajine. Da ne preskočim ono traženje mišljenja od Međunarodnog suda pravde s pogrešno formulisanim pitanjem, ni izmeštanje razgovora o sudbini KiM iz UN, gde imamo mnogo više prijatelja, u okvir EU.

Opozicija oštro kritikuje svako rešenje koje dolazi s Andrićevog venca. Mogu li se krupna politička pitanja rešavati u takvoj atmosferi?

– Najveći kritičari Vučića upravo su Boris Tadić, Vuk Jeremić, Dragan Đilas, svi važni činioci tadašnje politike koja je radila sve da Srbiju dovede u nepovoljniji međunarodni položaj. Ali, važnije od toga je da Aleksandar Vučić i SNS imaju puno poverenje građana, koje su dobili na izborima. Za Vučića je glasalo blizu 56 odsto glasača, a njegovi kritičari na poslednjim izborima za glavni grad nisu prelazili ni cenzus. U tome je razlika između predsednika Srbije i onih koji ga kritikuju iz svojih stanova s Menhetna, brojeći novac koji im je „legao” preko ambasade Katara iz Nemačke. Ili Đilasa, koji se, kada se umori od prebrojavanja para  koje je zaradio od studentskih vremena do danas, seti pregovora u Briselu i kritikuje. Oni nikada neće biti zadovoljni i samo će tražiti razlog da napadaju Vučića i nas koji podržavamo tu politiku. Od njihovih priča važnije je kako će građani odlučiti na kraju, o predlogu koji će predsednik izneti pred njih.

Ostajem u parlamentu, ostalo je spin

Da li je rekonstrukcija Vlade i dalje tema? I vas su spominjali u medijskim kombinatorikama?

– Te priče o meni neko je spinovao. Nikada nijedan razgovor nisam imala na tu temu u SNS-u, niti s predsednikom, niti sam ja iskazivala želju da odem iz parlamenta. Volim ovaj posao, mislim da je parlament suština demokratije i da je velika čast voditi skupštinu neke države. Nastojaću da ostanem do kraja mandata na ovom mestu, posle toga videćemo

Država se bavi ozbiljnim pitanjima, kao što su pregovori u Briselu, ne želimo da skrećemo pažnju s te teme. A da li će ova vlada završiti svoj mandat u ovom sastavu, ili će biti neke rekonstrukcije, o tom – potom. Za sada se o tome ne priča ni u stranci, ni u okviru Vlade. A ja imam dobru saradnju s premijerkom Anom Brnabić, s predsednikom države, i to je najvažnije da, kada rešavamo neka pitanja važna za našu državu, imamo dobru saradnju i jedinstvo. Tako pokazujemo političku stabilnost i snagu.

Na meti kritike ste i vi, pošto opozicija zahteva sazivanje sednice o Kosovu. Da li je vreme za takvu debatu u parlamentu?

– Sigurno je da će doći trenutak kada će Skupština imati svoju ulogu po tom pitanju, a kasnije i u referendumskom pitanju, i tu su jasni ustavni i zakonski okviri i pravila. Ali u ovom trenutku mogu da zamislim sednicu na kojoj bismo slušali predstavnike pojednih stranaka iz opozicije, a koji su odbili da učestvuju u unutrašnjem dijalogu, koji je bio priprema za ove pregovore i traženje kompromisa. Nisu hteli da sednu s predsednikom Srbije i razgovaraju o svojim rešenjima, ako ih uopšte imaju. Sada bi sednicu parlamenta, valjda zbog malo medijske pažnje, na kojoj bi, kao što znamo, najmanje govorili o suštini pregovora a najviše vređali Aleksandra Vučića kao predsednika države. Jer, vidite, ovih dana se ujedinjuje više bezidejnih ljudi, a objedinjuje ih jedna ideja, a to je kako srušiti Aleksandra Vučića s vlasti i ne priznati volju građana. Mi smo politički stabilna država i nema naznaka da ćemo imati nekakve vanredne izbore. A ovo što oni rade, što spinuju javnost Srbije, to samo pokazuje kakve su njihove namere – da ih interesuju samo fotelja i povratak na vlast zarad nekih ličnih materijalnih interesa. A ne zanima ih što svojim disonantnim tonovima u trenutku važnom za Srbiju, slabe našu poziciju u pregovorima.

Kako tumačite to što opozicija kaže da najavljeni referendum nije demokratska priča?

– Oni u svojoj dokonosti i bezidejnosti ne znaju šta će. Da je predsednik države rekao neće biti referenduma, imali bismo na ulici te iste opozicionare, koji bi vikali da ugrožava demokratiju u državi. Sada kada Vučić govori da o tako krupnom pitanju moraju građani Srbije da kažu šta misle, tvrde da to nije demokratija. Zaista ne znam šta je demokratski ako to nije! A moram njih da pitam, jesu li pitali građane Srbije da li da izmeste pitanje KiM iz UN u EU, koga su pitali da li da postave tako nesrećno pitanje pred Međunardoni sud pravde? Nikog ništa nisu pitali. Sada su na čelu države političari koji se ponašaju odgovorno i žele da građani kažu da li prihvataju određeni plan, ili ne.

Tri skupštinske fotelje pronađene su nedavno, nastavljate li  dalje potragu?

– Prvi put posle 18 godina podneta je krivična prijava s ozbiljno napravljenim dosijeom i popisom svega onog što je ukradeno i otuđeno 5. oktobra 2000, u nekih deset do 15 dana vakuuma, kada ovo zdanje nisu čuvali pripadnici MUP-a već neke grupe ljudi koji su, očigledno, znali šta će ovde da pronađu i koliko to vredi. Sigurno je da neću odustati i učiniću sve da nađemo slike Lubarde, Keče, Konjovića, Zore Petrović, Milića od Mačve, skultupture, diplomatski salon kneza Pavla od slonovače… Pitanje je zašto prethodnici od 2000. do 2012. godine, s Dragoljubom Mićunovićem na čelu, to nisu radili odmah, zašto nisu pokrenuli krivičnu prijavu, Interpol, kada je sve još bilo „vruće” od krađe? Kome su oni to dugovali za rezultate 5. oktobra, pa mešaju volju naroda s onim što se iza toga zaista  valjalo? Pa ova zgrada je spaljena i uništena upravo zato što su u kancelarijama stajali glasački listići izbora od 24. septembra 2000. godine.

Ovih dana je aktuelna tema i postavljanje kamera u Skupštini. Neki kažu da će parlament biti pretvoren u kuću Velikog brata?

– Kamere su tu bile i ranije, nije mi jasno ko je to i iz kojih interesa pokrenuo takvu priču. Plan javnih nabavki je usvojen, objavljen na sajtu Skupštine i pare su predviđene našim buyetom. Ti koji sad pričaju bajke i izmišljaju nekog Velikog brata, tražili su snimke kada su se u parlamentu dešavali određeni incidenti i prilikom pregleda kamera utvrđeno je da ih 60 ili 70 odsto u ovoj i zgradi u Ulici kralja Milana uopšte ne radi, neispravne su i oštećene. Kamera, inače, nema u poslaničkim klubovima, niti će ih biti ubuduće. Znaju oni to dobro, nego, kao što mi to kažemo u Vojvodini, „prave se Toše”.

Kako komentarišete reči hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović da su Hrvati i Albanci braća po oružju?

– Očigledno je da se ona u poslednje vreme bavi izbornom kampanjom za svoj sledeći mandat i obraća se najekstremnijim delovima hrvatskog društva. To što je ona izjavila vrlo je opasno i za Albaniju i za Hrvatsku jer je jasno dala do znanja i Srbiji i čitavoj međunarodnoj zajednici da su Albanci učestvovali u zločinima nad građanima srpske nacionalnosti na teritoriji bivše Jugoslavije, sadašnje Hrvatske. Ali, najvažnije je to da Srbija nema takvu politiku kakvu iskazuje predsednica Hrvatske, nazivajući nekog bratom po oružju. Ponosni smo na to što imamo politiku stabilnosti, mira, što želimo saradnju sa zemljama koje su naši susedi i što s tim državama i narodima želimo da budemo braća po miru.

Svetlana Stanković