Centar „Crni vir” u Kaću poznat po šaranskom ribolovu

Radi se o pravoj oazi mira, idealnoj za porodični odmor i rekreaciju, o kojoj od 2016. godine brinu dva brata Piljić, Miroslav i Zoran, okupljeni oko Udruženja građana „Crni vir”.

– Trudimo se da pecaroško jezero, neverovatni dar prirode, očuvamo, da i dalje nosi epitet netaknute prirode, a opet, s druge strane, da bude i komercijalizovano – rekao je Miroslav Piljić. – O kakvom prirodnom bogatstvu je reč govori i podatak da je za kolo Kaćke lige u šaranskom pecanju za 48 sati ulovljeno 1.800 kilograma ribe, što se do sada nikada nije desilo. Jezero površine od 1,2 hektara, prosečne dubine oko dva i po metra, vrvi od ribe. Ove godine smo uspeli da rešimo problem mrešćenja šarana, što do sada nije bio slučaj zbog negativnih faktora u vodi.

Kaćka liga u šaranskom ribolovu se održava otkada postoji jezero, od 1999. godine. Sada je to tradicionalna manifestacija. Prvi put je organizovano i fider takmičenje, što je jedna od novijih tehnika u pecanju.

Radi se o pecanju u parovima, s po jednim štapom. Danas se završava takmičenje 48 sati Boila kupa, kada takmičari pecaju samo na boile.

Prilikom posete „Crnom viru” sreli smo ribolovca Branka Petrovića, koji je vodio veliku borbu sa šaranom. Kako nam je rekao, Crni vir poseti bar tri do četiri puta godišnje, pošto ima još mnogo jezera po Srbiji koja obilazi, ali se uvek rado vraća u tu predivnu zelenu oazu.

– Sviđa mi se to što se peca po sistemu „uhvati i pusti” jer je to draž sportskog ribolova – ističe Petrović. – Cilj je upecati najveću ribu, zato što je veliki izazov izboriti se s odličnim borcem, koji pruža žestok otpor.

Jezero se dopunjava podzemnim vodama, a šaranski ribolov je postao popularan krajem devedesetih godina prošlog veka.

– U glavnom jezeru osim šarana, ima i amura, ali i karaša, tostolobika... Pecanje po principu „uhvati i pusti” se smatra „šaranskim gestom”, što predstavlja zadovoljstvo – slikaš se radi uspomene i pustiš radi budućnosti. Nažalost, kao i mnogi, i mi imamo problem s ribokradicama. Najveći šaran koji je ovde upecan je težio gotovo 20 kilograma, što je nemoguće naći u rekama. Tome doprinosi i prirodno hranjenje, kao i poboljšani uslovi u jezeru.

Malo jezero, dugo 140 metara, nekada je bilo mali kanal, s ustajalom vodom.

– Rešili smo da ga uredimo, izvukli smo 800 kubika mulja, čime smo stvorili uslove da potopljeni splav podignemo na novu burad, a potom sno na njemu napravili i restoran. Dokaz da smo uspostavili normalan kvalitet vode u malom jezeru je i pojava kornjača, pokazatelja zdrave vode – izneo je Piljić.

Postoji inicijativa da se od septembra pokrene škola pecanja, u saradnji s kaćkom osnovnom školom i mesnom zajednicom.

– Zoran Meleg je svetski prvak u pecanju šarana. On je prava osoba koja može mlade obučitii za šaransko pecanje – rekao je Piljić, i dodao da bi u konsultaciji s pedagogom škole utvrdili koji bi uzrast bio idealan za polaznike, a on procenjuje da su to deca od sedam i osam godina.

Tekst i foto: I. Mikloši

Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” sufinansiran je od strane Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.