JEZIKOMANIJA: Jezičke zablude
Jezik se stalno menja, pa tako ne treba da čudi da neke stvari kojima su nas nekad učili u školi danas ne važe, a neke od njih ni tada nisu bile pravilno naučene.
Jedna od najraširenijih zabluda u srpskom jeziku tiče se upotrebe priloga PUNO u jezičkoj konstrukciji PUNO HVALA. Najčešći argument protiv ovog izraza je da ne postoji „prazno hvala” i da se može reći samo „mnogo hvala”.
PRAZNO može biti suprotno od PUNO, ali to su pridevi; npr. prazna čaša i puna čaša i rezervisani su za to jedno značenje. U konstrukciji „puno hvala”, „puno” je prilog i ima značenje – u velikoj količini, u velikom broju, mnogo. PUNO HVALA može ravnopravno da se koristi uz MNOGO HVALA.
Druga zabluda se tiče upotrebe prideva ZADNJI u značenju „poslednji”. Česta je tvrdnja da se ne može reći „zadnji u redu”, „zadnji put” ili „u zadnje vreme”, samo „poslednji u redu”, „poslednji put” i „poslednje vreme”, jer ne postoji prednji u redu, prednji put ni prednje vreme. Reč „zadnji” ima osnovno značenje „koji se nalazi pozadi”, ali iz tog značenja razvila su se druga prostorna i vremenska značenja – poslednji u redu, završni, krajnji. U ovim slučajevima upotreba prideva zadnji ne podrazumeva da je ono što mu prethodi – prednje, već da je na početku, prvo. Znači, konstrukcija ZADNJI PUT nije pogrešna!
Nataša Mirković