Tvoja reč: Lavanda spojila sve ljubavi i interesovanja Branka Švonje

Na jednohektarskoj parceli Novosađanin Branko Švonja (26) već nekoliko godina uzgaja svoju lavandu. Završio je Ekonomski fakultet što je spojio sa svojom najvećom ljubavi - prirodom i bavljenjem lekovitim biljem.

„Počeo sam s 21 godinom da se bavim lekovitim dodacima pri ishrani, a od malena me je uvek interesovalo poslovanje i proizvodnja, psihologija ljudi i ostalo“, kaže Branko.

„Kad razmišljaš čime da se baviš, gledaš i sebe, ono šta voliš i šta ti prija. Frušku goru smatram nečim što je najvrednije u našem gradu, osim Dunava. Na deset minuta nam je nacionalno blago i od malena sam išao tamo, vozio bicikl i trčao. Takav sam rođen, nisam birao. Onda sam povezao posao sa prirodom i tako počeo da radim s lekovitim biljem.“

Sjajno je što si uspeo da iskombinuješ sve to...

„Tako mi se složilo. Ne znam kako sam došao do toga, ali sam pratio znakove pored puta.“

I oni su te odveli u lavandu.

„Lavanda je lekovito bilje. Moja majka potiče iz Dalmacije i tamo se baš uzgaja lavanda. Istražio sam da postoji sorta koja može da se uzgaja i kod nas na kontinentalnoj klimi.“

Koliko se razlikuju te dve lavande - primorska i kontinentalna?

„Razlikuje se u kvalitetu ulja, a sve zavisi da li se koristi za parfemsku ili farmaceutsko-kozmetičku industriji. Ova koju ja uzgajam, u sebi ima analgetik. A čajevi i cvetni aranžmani se prave od svih sorti. U svakom slučaju, bavljenje ovim svakako stvara prostor za napredovanje.“

Koliko je isplativo sve to, budući da ti posao i zavisi od vremenskih (ne)prilika?

„Pa, poljoprivreda je takva i u njoj sve zavisi od vremena. Nađu se načini da zaštitiš kulture koje uzgajaš, ali za lavandu ne postoji toliko načina, osim da je gajiš u stakleniku. Njoj je potrebno mnogo sunca i da je korovi ne dave. Uvek se može naći način da se isplati. Gledano sa ekonomske strane, u ono u što ulaziš isplaćuje se nakon 4-5 godina. Sve zavisi i da li ćeš prodavati svet na veliko ili ćeš praviti finalni proizvod.“

Ljubičanstveni marketing

Kada je počeo da se bavi lavandom, Branko nije ni slutio nit želeo da njegova lavanda stekne silnu popularnost. Tome su doprineli slučajni prolaznici, ali i putnici-namernici, poput našeg foto-reportera Radivoja Hadžića, koji redovno fotografiše tu ljubičanstvenu plantažu i objavljuje je na društvenim mrežama.

„Od toga je sve krenulo. Ova godina mi je obeležena marketingom. Prošle godine sam imao takav rod, da sam bio preponosan, vrhunska je godina bila. A ova je takva da je sve upola slabije, ali nije do mene, pa mi ne vredi da se nerviram.“

Postidela se lavanda od silne medijske pažnje, pa se ove godine baš postidela.

„Moguće. Sve je to balans. Nije da sam nezadovoljan. Takva je godina. Izaći će sve na dobro.“

Ono što je interesantno, jeste da se baviš nečim čime se mladi danas ne bave, štaviše, beže od toga. Kako komentarišeš sve to? Kakav nas svet čeka ako na toj većini ostaje?

„Ne vidim dobro, naročito u gradu. Mislim da mladi danas traže da idu lakšim putem i misle da će tako brzo rešiti svoje probleme. Uvek sam smatrao da je pravi put kad razmišljaš dugoročno. Ali sve to zavisi od čoveka do čoveka.“

Čime se baviš osim lavandom?

„Bavim se proizvodnjom lekovitih dodataka na bazi meda, već šest godina. Imam korisnike kojima moj proizvod pomaže i tu imam najbolji marketing „od usta do usta”. Radim i u firmi koja se bavi prodajom rezervnih delova za poljoprivredu i industriju.“

A neki hobiji?

„Bavim se skijanjem, planinarenjem, ronjenjem... To je nešto što volim da radim kad se odmaram.“

Znači, od prirode se odmaraš u prirodi?

„Tako je! Samo priroda. A živim u gradu, zamisli to!“

Možda ti zato i treba toliko prirode, da sve izbalansiraš u životu...

„Jedan od retkih sam koji iz grada radi na tome da pređe na selo. Mnogo je lakše preći iz sela u grad, nego obrnuto.“

L. Radlovački