Četiri i po decenije Društva ljubitelja cveća i zelenila
„Jedan čovek je pre gotovo pet decenija zaključio da je Novom Sadu na neki način potrebna pomoć u ozelenjavanju i cvetnom bogatstvu, a u isto vreme okupio je veliki broj istomišljenika.
To je bio prvi budući predsednik Društva ljubitelja cveća i zelenila Jova Radin, te je na taj način pre 45 godina Društvo osnovano. Novi Sad je nekad bio grad prizemnica, eventualno jednospratnih kuća, i svi su imali bašte. Mislim da je to odlika Vojvođana – da već u genima imaju ljubav prema cveću i zelenilu. Međutim, dolaskom u grad nisu više bili u mogućnosti da gaje njive pa su većinom imali uvučene bašte i cvetne površine“, započinje razgovor, ali i istoriju te složne zajednice sadašnja predsednica Slobodanka Nećak.
A onda je grad počeo da „ide” u visinu. Kuće se ruše, ljudi odlaze u novoizgrađene višespratnice, u kojima je nemoguće gajiti zelenilo kako su do tada navikli. Želeli su nešto da učine, ali nisu mnogo znali. Okupljali su se i putovali na izložbe cveća u različite krajeve u kojima se zelenilo gajilo na razne načine i na karakterističnim površinama. Edukovali su se nekoliko godina pre osnivanja Društva da bi kasnije mogli to znanje da prenesu, a uspešan rezultat svega vidljiv je i dan-danas.
Sedište Društva ljubitelja cveća i zelenila je na prvom spratu Zmaj Jovine 3. Svakog utorka od 18 časova članovi se okupljaju u prostorijama na pomenutoj adresi, druže se i planiraju aktivnosti. Tokom letnjih dana, mesto sastanka se menja jer, prijatnije je na obali reke i u čardi „Liman“.
Ulepšavanje grada bilo je i ostalo osnovna želja Društva. Osim toga, članovi stiču znanja o korišćenju i gajenju biljnih vrsta u svakodnevnom životu, razmenjuju iskustva, težeći da ljubav prema cveću i zelenilu prenesu na sve generacije. Na taj način u Društvo pristižu i novi članovi.
„Želimo najbližima da ulepšamo lice grada, ličnim primerom pomognemo da zavole zelenilo, a upoznavanjem s Društvom, putem stručnih predavanja, putovanja i obilazaka lepih prostora, da ih „zarazimo“ tom ljubavlju“, kaže predsednica.
„Težnja za lepšim gradom razvija svest ljudi u svakom smislu, tako se došlo do ideje da Novi Sad postane grad kulture. I sama umetnost, nauka o gajenju cveća, nosi naziv hortikultura, odnosno u sebi sadrži reč „kultura“. Jedna od bitnih karakteristika kulturnog miljea grada je lepo zelenilo.“
Vrata otvorena svima
Osim članova, u prostorije Društva ljubitelja cveća i zelenila dolaze i gosti, a neki od njih postanu počasni članovi, kao što su to, recimo, horovi pod vođstvom Miše Blizanca. Isto tako, svako okupljanje ne protekne samo u „cvetnim“ i „zelenim“ temama već su tu, kako ljudi iz oblasti hortikulture i prirodnih nauka, tako i posetioci različitih profesija ili sklonosti. Svoje stvaralaštvo predstavljali su i novinari Đorđe Randelj, Pavle Malešev, Ilija Tucić... Mnogo ljudi zna za Društvo, pa dolaze i samoinicijativno.
Takozvano žiriranje jedna je od vodećih aktivnosti Društva ljubitelja cveća i zelenila. Članovi obilaze pojedince i objekte, među kojima su i vaspitno-obrazovne i kulturne ustanove, firme, čak i crkve, njihove bašte ili cvetne površine, kao i aranžmane u kućama i stanovima u gradu i prigradskim naseljima. Najlepše uređeni prostori bivaju nagrađeni - prva nagrada je Srebrni cvet, druga je Plaketa, a treća Diploma. Uručuje ih „Gradsko zelenilo“, a jedna od firmi koje su ponele prvu nagradu i epitet vrhunske organizacije je „Novkabel“. Od manjih preduzetnika nagrađen je jedan auto-servis u Petrovaradinu, a izuzetno zanimljiv primer je i ranžirna stanica kod Detelinare, u okviru koje o veoma uređenom cvetnom i zelenom aranžmanu brinu muškarci.
„Cvetna“ institucija bez prekida postoji gotovo 45 godina, a najveći broj članova, tačnije rečeno članica, jesu žene koje su se, nakon odlaska u penziju, posvetile ljubavi prema cveću. Posebno je zanimljivo osvrnuti se na struku i životni put.
„Oduvek sam gajila ljubav prema prirodi“, seća se učiteljica u penziji Olga Petrić, članica Društva sigurno 25 godina.
„Kad sam bila mlađa, često sam s planinarima išla na Frušku goru, a na Glavici imam vikendicu. Pre nekoliko godina sam, želeći da proverim da li to još mogu, dopešačila od Popovice do svoje vikendice. Za Društvo ljubitelja cveća i zelenila saznala sam iz novina. Pisalo je o organizaciji putovanja po Fruškoj gori, pa me je to zaintaresovalo. Moja komšinica Desa Molnar uveliko je bila članica i ja sam se uz nju priključila. Ljubav prema prirodi, druženju i putovanju spojila sam sa članstvom. Kad je reč o cveću kod kuće, gajim nevene i imam ih mnogo, oni ne traže veliku negu. Osim njih, imam mnogo začinskog bilja, muškatle i malo ruža. Neven i žuta ruža su mi omiljeno cveće.“
B. Pavković