Olga Martinova laureat Međunarodne nagrade „Branko Radičević“

Olga Martinova (1962, Dudinka, Rusija) diplomirala je ruski jezik i literaturu. Od 1991. živi u Frankfurtu na Majni. Piše poeziju, prozu i eseje na ruskom i nemačkom jeziku. Objavljeni naslovi: „Pismo brezama“, zajedno sa Elke Erb, 2001, „Ko šta kome poklanja“, 2003, „Rim se nalazi negde u Rusiji“, zajedno sa Jelenom Švarc, 2006, „Na promaji Evrope“, 2009, „Čak i papagaji nas nadžive“, 2010, „Između stolova“, zajedno sa Olegom Jurjevim, 2011. i „O Čvirku i Čvirki“, 2012.

- Kroz svoje bilingvalno književno iskustvo, Olga Martinova poeziju doživljava kao „poruku u boci“ koju okean života nosi na svojim burnim talasima, kao duhovni biser pokrenut iz dubine podsvesti. Oslanjajući se na viđenje Paula Celana, Martinova doživljava pesmu kao plutajuću istinu: „Pesma može biti poruka u boci, predata nadanju, da bi negde i nekad mogla biti izbačena na kopno, na tlo srca.“ Napisati novu pesmu, pronaći bocu s porukom u pesku, ravno je „čudu i sreći“, ističe Olga Martinova pozivajući se na Osipa Mandeljštama koji ukazuje i na stihove Jevgenija Baratinskog, jednog zaboravljenog ruskog pesnika iz Puškinovog vremena: „Kao što u mojoj generaciji nađoh druga/ tako ću i čitaoca naći u potomstvu“- navodi se u obrazloženju žirija.

U simbiozi udaljenih epoha i različitih prostora, u sumatraističkom, dakle, poetičkom načelu kakvo pronalazimo kod našeg Miloša Crnjanskoga, sa slojevima mitskog (oniričkog) u realnom, gde stih zaseca vreme kao „oštri crepić komete“, poezija Olge Martinove nosi neizrecivi potencijal „poruke u boci“ kroz originalne slike i prizore u auri transcendetnog: „Mlado vino u starom gradu piju dve senke“ ili „Kocke šećera svetle u ranoj zimskoj noći“.  I kada se bavi konkretnim vremenom, ona univerzalizuje poetski izraz dajući čoveku šansu za opstanak i smisao upravo kroz poetsku formulu iz „poruke u boci“.

Ova pesnikinja, pored ostalog, demistifikuje svekolike ljudske okove, kanone i zablude ukazujući na ambivalentnu i nesrećnu čovekovu prirodu: „Tužna senka grli mirotvornog anđela sa isukanim mačem“. U bogatoj mreži imaginacije koja sabira fragmente razbijenog sveta, svetle beluci osvojene stvaralačke slobode i potrebe za uspostavljanjem komunikacije. Ističući moć „rasipnički bačenog sunca“ među ljude, Olga Martinova poeziju postavlja na spasonosni pijedestal egzistencijalnog i duhovnog, kao lepotu koja će, po Dostojevskom, spasiti svet- ocenjuje žiri Brankovog kola.

Nagrada ''Branko Radičević'' će biti uručena 7. septembra na otvaranju 47. Brankovog kola u Sremskim Karlovcima kada će biti promovisana, za ovu priliku štampana knjiga izabranih pesama Olge Martinove na srpskom jeziku u prepevu Verice Tričković. Ovogodišnje Brankovo kolo trajaće od 7. do 17. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu i proticati znaku 135. godišnjice prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo.

N. P.