Izabrane 33 nove sudije, nedostaje još 160 delilaca pravde

Ukazujući na taj problem, predsednik Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević na godišnjem savetovanju savetovanju sudija prošlog oktobra u Vrnjačkoj Banji istakao je da se i dalje traga za najboljim modelom izbora sudija.

– Magična formula za izbor sudija ne postoji – naglasio je Milojević. – Ostaje da se vidi u kojem pravcu će ići izmene Ustava i da li će se izbor sudija i predsednika sudova približiti evropskim standardima.

Da bi se prevazišao taj problem, Ministarstvo pravde objavilo je u decembru konkurs za prijem 160 sudijskih i tužilačkih pripravnika. 

Po oglašenom javnom konkursu Ministarstva pravde od 15. decembra prošle godine, Pravosudna akademija je početkom prošlog meseca na testu proveravala znanja kandidata koji su konkurisali na mesto sudijskih i tužilačkih pripravnika. Tokom ispita za tužilačke pripravnike, koji je održan 29. maja ove godine, direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić je istakao da je reč o odluci Ministarstva pravde da raspiše konkurs za prijem pripravnika u sudovima i tužilaštvima širom Srbije.

– Pripravnički staž traje dve godine i za to vreme pripremaće se i u praksi za polaganje pravosudnog ispita, pohađanje Pravosudne akademije i ulazak u pravosuđe Srbije kroz prvu sudijsku, odnosno tužilačku funkciju. Reč je o 58 sudova – osnovnih, viših i privrednih – koji ukupno primaju 121 pripravnika i 16 tužilaštava – osnovnih i viših – koja ih primaju 39 – naveo je Vujić.

Najveći broj kandidata na pripravničkim pozicijama biće primljen upravo u sudovima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, ali i u još tridesetak gradova Srbije.

– Uloga Pravosudne akademije je da testira znanje svih zainteresovanih kandidata koji su završili Pravni fakultet, a nisu položili pravosudni ispit, da bi se odabrali najbolji pojedinci da osveže naše pravosuđe – rekao je tim povodom direktor Pravosudne akademije. 

Kandidatima je bilo dozvoljeno da apliciraju za mesto sudijskog pripravnika u više sudova pa je tako za sudijske pripravnike konkurisalo čak 500 kandidata.

To je prvi put da se u pravosuđe Srbije istovremeno prima toliki broj kandidata, a to je ujedno i prvi put da se kroz jedinstveno testiranje kandidata primaju pripravnici.

Broj „nedostajućih” delilaca pravde, kako se nezvanično saznaje, utvrđen je nakon pojedinačne analize rada svakog suda i broja sudija u njemu. Na osnovu dostavljenih podataka, izborni članovi najvišeg sudskog tela su, na osnovu priliva predmeta, utvrdili kojem sudu nedostaju sudije, i koliko.

Upoređujući te podatke i one od sredine 2014. godine, stanje u srpskim sudovima, kada je reč o broju upražnjenih sudijskih mesta, nije se mnogo promenilo. I tada je u sudovima širom Srbije nedostajalo oko dve stotine sudija, a najveći „deficit” delilaca pravde i tada je bio u osnovnim sudovima. Doduše, nešto manji nego danas – oko 160.

Razlog nepopunjavanja upražnjenih sudijskih mesta, predočavaju u najvišem sudskom telu, leži u mnogobrojnim zakonskim procedurama i pravilnicima koji moraju da se poštuju prilikom odabira kandidata za sudije. Izbor za sudiju predstavlja dug i kompleksan postupak, koji je regulisan Zakonom o sudijama, Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira.

Sedam novih sudija u Višem sudu u Novom Sadu

Visoki savet sudstva je, kako je saopšteno u petak, za novosadski Viši sud izabrao sedam novih sudija. Izabrani su: Ana Stamenić, Gordana Latinović, Sanja Raković, Srđan Savić, Vesna Dušić i Dejan Neatnica, koji su do sada bili sudije u Osnovnom sudu, kao i Anita Budimir, koja dolazi iz Osnovnog suda u Vrbasu.

Osim toga, izbor reguliše i Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda. Broj sudija u sudovima se konstantno menja te sam postupak izbora nije moguće obaviti jednim oglašavanjem. Stoga Visoki savet sudstva periodično oglašava izbor za sudije određenih sudova i sprovodi navedeni postupak, istovremeno sprovodeći i ostale aktivnosti koje su u nadležnosti Saveta, navode u toj sudskoj instanci.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević podsetila je ranije na to da, po funkcionalnoj analizi reforme pravosuđa, koju je 2013. godine uradila Svetska banka, a koju, po njenim saznanjima, vlast primenjuje iako za to nije doneta formalna odluka – u Srbiji nema manjka sudija. U pomenutoj analizi i na osnovu nje datim preporukama, napominje Dragana Boljević, navodi se da bi trebalo preraspodeliti sudije i sudsko osoblje iz onih sudova u kojima ima manje predmeta u one u kojima je njihov broj veći.

Volonteri (ni)su problem

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kao jedan od problema u sudstvu uočava i rad na određeno vreme. Pravosuđe, smatra ona, sve više funkcioniše na principu volonterskog rada.

– Sve češće svršeni pravnici, pa i oni s položenim pravosudnim ispitom, rade kao sudijski pripravnici i pomoćnici, a da za to uopšte ne dobijaju novčanu naknadu. Oni su za sistem nevidljivi, a stvara se slika da se rezultati rada sudova postižu s tako malim brojem ljudi. To je nešto što mora da se ispravi – rekla je Dragana Boljević.

– To bi značilo da se neki ljudi iz, recimo Negotina, prebacuju u Beograd, odnosno veće gradove, u kojima je nedostatak delilaca pravde hroničan – rekla je predsednica Društva sudija Srbije. – Kada govorim o ljudima, mislim na sudije, sudsko osoblje, a posebno na pripravnike i pomoćnike. Premeštaj ne može da se sprovede tek tako. Jer, ako prebacite sudiju iz jednog mesta u drugo, morate da mu platite naknadu za odvojeni život, stan, putne troškove. U tom smislu, pozdravljam konstataciju VŠ-a da postoji manjak sudija i treba ga rešiti.

M. Bozokin