ZR: Besplatna obuka za primenu Zakona o stanovanju

Stupanjem na snagu Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada, građani su se suočili sa još jednim obimnim Zakonom koji pred njih stavlja niz novih obaveza.

Stanarima su se kao uvodničari obratili diplomirani pravnik Goran Markov i politikolog Miroslav Samaryić, a posle njihovih izlaganja usledile su žive diskusije. U toku sastanaka građani su bili u prilici i da dođu do besplatnih primeraka „Vodiča za stanare kroz Zakon o stanovanju”, koji je izradio Zrenjaninski socijalni forum. Ovaj vodič objavljen je kako bi se pomoglo građanima da bolje upoznaju svoju stanarsku situaciju, da se bolje samoorganizuju i zaštite svoje interese i autonomiju.

Na sastancima su, osim stanara, učešće uzeli i volonterski upravnici zgrada, kao i oni profesionalni. Živa diskusija je pokazala da postoje građani koji su neobavešteni o konkretnim obavezama koje im Zakon nameće, ali i oni koji su se dobro samoorganizovali.

Samaryić je istakao da je svrha ovih sastanaka što bolje upoznavanje građana kako sa odredbama Zakona, tako i sa stanjem u praksi, a sve u cilju što boljeg organizovanja stanarske samouprave. Po njemu, ovim Zakonom država i lokalna samouprava skidaju sa sebe odgovornost za održavanje stambenih zgrada, ali je to istovremeno i prilika da se stanari organizuju samostalno. Istaknuto je da je neophodno da se u zgradama neguje dobra komunikacija među stanarima, kao i to da je najbolje da upravnik bude neko iz zgrade, a da je najlošija varijanta ona u kojoj postoji prinudni upravnik koga imenuje gradska uprava.

Upravnika nije lako smeniti

Bilo je primedbi i na zakonsku odredbu po kojoj je za izbor profesionalnog upravnika neophodna dvotrećinska većina. Budući da je za njegovu smenu potrebna ista takva većina, profesionalnog upravnika nije lako smeniti. Iako Zakon dozvoljava da stanari sami donesu pravila o međusobnim odnosima vlasnika posebnih delova zgrade, nije poznato da je neka stambena zajednica u Zrenjaninu tako postupila.

Postoje i primeri dobre prakse - u nekim zgradama stanari su pokazali visok stepen samorganizovanosti, izabrali su upravnika iz vlastitih redova i efikasno upravljaju višespratnicom. Većina stambenih zajednica opredeljuje se za profesionalne upravnike kojih u Zrenjaninu trenutno ima 14.

Učesnici u diskusiji ukazali su da je nedostatak u Zakonu to što nije ograničen broj stambenih zajednica kojima može upravljati jedan profesionalni upravnik, pa se zbog toga može desiti da oni sklope ugovore za upravljenje većim brojem zgrada, što ih može onemogućiti da budu efikasni. Zrenjaninski socijalni forum je, takođe, predložio da se pri gradskoj upravi otvori Kancelarija za podršku stanarima. Ova kancelarija trebalo bi da pomaže stanarima u primeni Zakona, da im daje potrebna obaveštenja, uputstva i pravnu podršku.

Ž. Balaban

Projekat „Zrenjaninska hronika“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.