Izložba Borisa Lukića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
- Nago žensko telo kao tema deluje obično i svakodnevno, ali za mene je to platforma na kojoj može da se kaže mnogo više nego što to deluje na prvi pogled.
Citiraću Slavoja Žižeka: „Sve što je seksualno je i političko” - izjavio je Boris Lukić, pred večerašnje otvaranje svoje izložbe ulja na platnu “Et In Arcadia Ego” (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 20 sati). - Iako ne želim da se bavim feminizmom, ja preuzimam neke forme od aktivnih feminističkih grupa, ali mene tu mnogo više interesuje promena ugla gledanja na temu i rezultat svega toga, nego feminizam sam po sebi. Ipak mislim da je to sve zajedno važno i da nosi primat u civilizacijskim promenama za koje imamo sreće da smo svedoci. Tako je bilo i u prošlosti. Način prikazivanja Adama i Eve na počecima hrišćanstva nije govorio samo o dvoje nagih ljudi,
nego je nosio poruku ogromne civilizacijske promene koja je s tim usledila.
Prošlo je pola veka od kad je Maršal Makluan poručio da medij, a ne sadržaj, treba da bude ono čemu se mora posvetiti veća pažnja. Tako nam se postavlja
pitanje kao publici, posebno kao umetničkoj publici, da li smo sazreli dovoljno da konačno pomerimo granice naše percepcije umetničkog dela, i uživanja u njemu, do razumevanja onoga što se nalazi dublje, ispod pojavnog, pita se dr Vladimir Dimovski, povodom Lukićeve izložbe u MSUV.
- Tu se upravo nalazimo na nivou na kojem shvatamo da delo Borisa Lukića postaje slojevito i počinje da nam otkriva kompleksnost teme koja se očituje na aktovima sa natpisima. Značenje tih natpisa toliko je opšte, toliko puta smo ga bili svesni, da bi njihovo čitanje van konteksta u koje ih autor stavlja bilo besmisleno, lišeno snage. – ukazuje Dimovski. - Takođe, ove reči nas već decenijama uznemiravaju opasnom mogućnošću da budu pogrešno upotrebljene, jer su puno puta bile pogrešno upotrebljene u dvadesetom veku, i smetale bi nam da ih vidimo na transparentima, zidovima, novinama, političkim kampanjama, vestima… ili na umetničkim delima koje te reči prikazuju u pomenutim kontekstima. Ali šta se sa svim tim pojmovima dešava kada su oni parole na nagom ženskom telu, krici koje svaki model sam za sebe odabira?
Boris Lukić (Sarajevo, 1985) je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Interesno područje njegovog rada je pre svega fotografija i slikarstvo, ali određene serije izvodi i u mediju skulpture i crteža. Problematika kojom se najviše bavi su razlozi i načini postojanja reprezentujuće vizuelne predstave u umetnosti danas. Do sada je svoj rad predstavio na više grupnih i samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu.
I. B.