Model u „Petrohemiji” dobar put i za „Azotaru”

To je, po oceni ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića, dovelo do toga da danas „Petrohemija” iz Pančeva značajno bolje radi i ostvaruje dobit, da Metanolsko-sirćetni kompleks iz Kikinde ne stvara gubitke i da su obe kompanije u procesu privatizacije pronalaskom strateškog partnera. Međutim, naglasio je Antić, „Azotara” Pančevo, i pored svih napora države, nije uspela da poveća efikasnost i smanji troškove ulaznih sirovina i ne uspeva da ostvari pozitivne poslovne rezultate. Neuspeh „Azotare” u tim naporima vodi povećanju njene zaduženosti, neostvarivanju Pravilnika o načinu sprovođenja reorganizacije kroz Unapred pripremljen plan reorganizacije i generisanju novih gubitka do kraja ove godine.

Zbog toga je država odlučila da pokrene stečajni postupak nad „Azotarom” jer je to pre svega odgovoran odnos prema građanima Srbije, uzimajući u obzir da bi iz buyeta oni bili obavezni da plaćaju sve dugove koje „Azotara” stvra. Ministar Antić očekuje da nakon sprovedenog stečajnog postupka „Azotrara” bude ponuđena na prodaju, što će omogućiti da eventualni novi vlasnici ponovo organizuju proizvodnju na efikasniji način i bez opterećenja starim dugovanjima.

Još prošle godine, kada je „Petrohemija” očišćena od starih dugovanja, najavljivano je da će sličan recept biti primenjen i na „Azotaru” i na MSK. Naime, Privredni sud u Pančevu je avgusta prošle godine usvojio Unapred pripremljeni plan reorganizacije za HIP „Petrohemija”, kojim je predviđeno da se njeni dugovi delimično konvertuju u kapital kompanije, a delom otpišu. Preduzeću je otpisano 47,7 odsto dugovanja i na taj način rešeno je pitanje starih dugova. Nakon realizacije UPPR-a, oko 76 odsto akcija biće u vlasništvu Srbije i povezanih lica, a 24 odsto preostalih akcija u vlasništvu NIS-a i „Lukoila”. Tada je ministar Antić izjavljivao da je načinjen odlučujući korak za spas „Petrohemije” jer je ona imala više od 700 miliona dugovanja, a nakon primene UPPR-a je počela da beleži pozitivno poslovanje, koje je nastavila do danas.

„Petrohemija” je 2015. godine imala poslovni dobitak od 2,5 milijarde dinara, ali je više od tri milijarde dinara morala da izdvoji za stare dugove. Zaostali računi tog preduzeća bili su čak 400 miliona evra, s tim što im je država krajem 2016.godine oprostila 105 miliona evra i taj iznos ubacila kao trošak buyeta.

Krajem marta prošle godine Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanosti za MSK, „Azotaru” i „Petrohemiju”. Od investitora se očekivalo da predlože po kojoj ceni bi i na koji način ušli u vlasništvo jedne od fabrika. Rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti bio je 3. maj prošle godine. Tada su nadležni tvrdili da zainteresovanih ima, ali rešenje još nije pronađeno. Pokretanje prodaje hemijskog kompleksa je poslednja šansa da Vlada nađe rešenje za gotovo 3.000 radnika, koliko ih  jezaposleno u te tri fabrike i koji čekaju da im sudbina konačno bude rešena.

MSK nije uspeo da stane na noge niti da nađe strateškog partnera. Država je početkom godine mogla samo da konstatuje da je tender za prodaju MSK-a propao jer se niko nije javio. Iako je prvobitno bilo potvrđeno da su dva investitora u igri, kao i da je kiparski holding „Kronospan hemikals” LTD otkupio tendersku dokumentaciju, na kraju nije bilo ništa. Na ponuđenom tenderu MSK je procenjen na 38,5 miliona evra. Očekuje se da država pokuša, možda upravo po receptu „Petrohemije”, da konsoliduje MSK i da onda ponovo raspiše tender za njegovu prodaju.

Sve u svemu, država nastoji da do kraja godine reši pitanje petrohemijskog kompleksa, a time i sudbinu oko 3.000 radnika. Očekuje se da nakon tendera za RTB „Bor”, bude raspisan i tender za privatizaciju „Petrohemije”, koja trenutno ne pravi gubitke, ali po oceni Fiskalnog saveta Srbije, to je pre posledica povoljnih tržišnih okolnosti, odnosno cena, nego reformi. Za dugoročno održavanje poslovanja „Petrohemije”, ocenili su ekonomisti, potrebne su velike investicije, koje to preduzeće, pa ni država, nemaju i zbog toga bi to trebalo prebaciti na novog vlasnika, odnosno strateškog partnera.

LJ. Malešević