Miroslav Đurka iz Erdevika pravi paštetu od jezgra suncokreta

Sve mašine potrebne za ovaj posao Đurka je smestio u svoje dvorište u Karađorđevoj ulici 39 u Erdeviku, a titulu šampiona kvaliteta na Novosadskom sajmu osvojio je još 2013. godine.

Još 1992. godine počeo sam da sejem konzumni suncokret i od njega pravim ulje. Čitajući literaturu došao sam do uverenja u nutritivnu vrednost oljuštenog pečenog suncokreta. Nisam ni slutio da ću ideje iz mladosti ostvariti na ovaj način. Sve što imam od mašina od samog početka mog rada, kupovao sam jednu po jednu i prilagođavao se zahtevima tržišta, veli Miroslav.

Uz pomoć prijatelja i sopstvenim trudom osmislio je mašinu za ljuštenje suncokreta. Vremenom je povećavao dimenzije mašina, a zatim je 2004. godine otvorio radnju „Vitastil” za proizvodnju suvo ceđenog ulja od suncokreta.

Danas sam zadovoljan rezultatima svoga rada. Više godina mi je nedostajala sirovina, jer je tržište zahtevalo sve više ovakvog ulja. Zato sam počeo da ugovaram proizvodnju suncokreta, što i danas činim. Poljoprivrednike iz okoline snabdevam semenom hibrida novosadskog Instituta za ratarstvo. Tokom proleća i leta obilazimo parcele i proizvođači se drže saveta koje im dajem. Držimo se novosadskih sorti, a dobili smo i uzorke hibrida iz Argentine koje ćemo proveriti na Poljoprivrednom fakultetu, priča Miroslav Đurka.

Kako dodaje, kooperanti na 120 katastarskih jutara seju i sitno, ali i krupno konzumno seme.

Prinos po jutru je oko 18 metričkih centi. Kako se sitno ne može ljuštiti, predajem ga šidskoj uljari, izmirujem obaveze prema kooperantima, a krupni suncokret, kao lepu i zdravu sirovinu koristim za ljuštenje, kaže naš sagovornik.

Kupovinom jedne prese iz Nemačke i dve mašine domaćeg proizvođača iz Temerina, Miroslav je 2008. godine ušao u ozbiljniju proizvodnju hladno ceđenog jestivog sunkretovog ulja. Imao je, ističe, lepu saradnju sa Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu, a najveću pomoć mu je pružila prof. dr Ekelka Dimić.

Ona je kontrolisala sve moje proizvode, podučavala me, tako da bez nje ne bih ostvario ovakav kvalitet proizvoda. I danas mi je stručni konsultant, iako je u penziji. Sve što smo radili, radili smo po strogim uputama nauke, kaže Đurka.

Za ostvarenje moje ideje da mešanjem začina sa lepo samlevenim oljuštenim jezgrom suncokreta, bilo je neophodno izdvojiti najkvalitetnija zrna, pa sam uvezao gravitacioni sto iz Kine, koji je u stanju da odvoji najbolja vrhunska jezgra, koja se dalje melju u paštetu u kojoj garantovano nema ničeg životinjskog porekla. U mlevena jezgra stavljamo po meri začine uvezene iz Nemačke i proverene na Fakultetu. Reč je o miksu odabranih začina, prošli smo sve kontrole i dobili potvrdu da je pašteta za upotrebu, pojašnjava Miroslav Đurka.

U Sremu nema mnogo proizvođača kvalitetnog hladno ceđenog ulja, a i Đurka za sebe kaže da je mali proizvođač. Nedavno je dobio ponudu da isporuči enormne količine svog ulja u severnu Afriku, ali morao je da je odbije, jer kako kaže, može da ostvari kvalitet, ali ne u traženim količinama. Po iskustvu Miroslava Đurke, bolje je imati više malih mašina, nego jednu velikog kapaciteta. Naime, u velikoj mašini ne može se pratiti temperatura i zbog toga se gubi na kvalitetu. Glavni uslov za dobijanje kvalitetnog ulja je suva i zdrava sirovina – suncokret. Miroslav ga čuva u svom silosu kapaciteta između 24 i 27 vagona suncokreta.

U postupku hladnog ceđenja ostaje takozvana pogača, koju ovaj proizvođač prodaje, jer se koristi za stočnu hranu. U sezoni Miroslav sa još dva zaposlena proizvede i do 20.000 litara hladno ceđenog ulja mesečno, i 15. 000 pakovanja novog proizvoda -paštete od suncokreta.

U namazu preovladava vitamin E, koji se na ovaj način bolje iskoristi, nego grickanjem pečenog suncokreta. Tako se ova pašteta praktično javlja u ulozi čistača krvnih sudova i zaštitnika srca. U kombinaciji sa svežim paradajzom ili nekom drugom salatom, dobija se odličan zdrav obrok.

U Erdeviku je nedavno bio i tehnolog iz Nemačke, koji je probao paštetu, dao joj odličnu ocenu i praktično to pokazao dajući svom jednogodišnjem sinu da jede. Miroslav nije tražio partnera za ovu poslovnu ideju i uspeo je da izdrži finansijski do kraja, odnosno, do iznošenja paštete na tržište. Svoje proizvode Đurka plasira u Novom Sadu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Šidu i još nekim gradovima.

D. Savičin