Plaža Posidi na Halkidikuju: U poseti Posejdonu

Ova zaista jedinstvena plaža je smeštena između Skala Furke i mesta Posidi. Na nju je najbolje ići u popodnevnim časovima i ostati do zalaska sunca, jer je upravo zalazak sunca ono što ovom mestu daje posebnu čar. Ime je dobilo po grčkom bogu mora Posejdonu, najverovatnije zato što se u bilizini, u mestu Staro Mende, nalazio jedan od najstarijih hramova posvećen ovom božanstvu. Na žalost, vreme je uklonilo tragove ovog hrama tako da danas postoje samo naznake o njegovoj veličini.

Starogrčko božanstvo Posejdon je Kronov sin i njegova braća su Zevs i Had. Nakon pobede nad Titanima Zevs, prvi među jednakima, je sa svojom braćom podelio vlast nad svetom. Bacali su kocku, Hadu je pripalo podzemlje, Zevsu sve iznad zemlje, a Posejdonu su pripala mora i okeani.

Njegovo sedište bila je palata pod morem u Ajgeji koja se nalazila na zapadnoj obali Eubeje – što je antički naziv današnjeg ostrva Evija. Priroda mu je žestoka, spada u lako razdražljive i ćudljive bogove, pa svojim trozubcem često stvara talase i potresa zemlju. Baš zbog toga su ga se najviše bojali, a pomorci su ga veoma poštovali tražeći njegovu zaštitu i milost dok plove morima. Mesta gde su podizali hramove ovom bogu su uvek bila posebne lepote i nije čudo što je rt Posidi po njemu dobio ime.

Na ovu plažu se ide kao na hodočašće – pešice, jer od mesta gde je bezbedno ostaviti auto, a to je u blizini svetionika, pa do samog kraja rta ima oko jedan kilometar. Stopala vam upadaju u pesak i otežavaju hodanje, sunce prži, na leđima ranac, a kraj rta vam izgleda daleko... Ipak, kada stignete na odredište, bićete zadivljeni - shvatićete zašto ovo je tako posebno mesto – tu ste more i vi, a planina Olimp se vidi u daljini.

Imaćete utisak da će svaki čas da izroni moćni Posejdon u svojoj kočiji koju vuku beli konji sa zlatnom grivom. Morske struje će vas opominjati da budete i oprezni, da se ne udaljavate daleko od obale i da poštujete boga mora. Osetićete koliko je priroda divna, ali i moćna.

Zanimljivo je, da rt stalno menja svoj oblik u zavisnosti od plime i oseke, ali i talasa kojih ovde skoro da uvek ima. Na samom kraju rta je poseban doživljaj, jer se tu susreću morske struje i talasi udaraju jedni o druge. More je ovde izuzetno čisto. U zavisnosti od vetra uvek je jedna strana rta mirna, pa iskoristite nju za plivanje.

Ovo nije fensi plaža i ukoliko ste očekivali da će vas tamo dočekati sucobrani, ležaljke, i beać bar – pogrešili ste, ništa od toga! Na rtu Posidi nema ni prirodnog hlada i zato je važno da ponesete, šešir ili kačket, suncobran, vodu i osvežavajuća pića, prostirku ili dušek. Ponesite obavezno i nešto za jelo, naročito ako vodite decu sa sobom. Ovde uvek pirka vetar i nemojte da vas to prevari, zato svakako imajte uz sebe i zaštitnu kremu za sunčanje, jer se lako izgori.

Do ove plaže se stiže automobilom kada se sa glavnog puta na poluostrvu Kasandra skrene za Kalandru, a potom za Posidi. Izađe se iz mesta i krene prema kampu. Kod kampa se skrene levo i ide utabanim zemljanim putem dok se ne dođe do mora.

To je kraj puta i ne može se autom dalje. Postoji i još jedan put kada se ne ulazi u Posidi nego se skrene desno i njime se stiže sa druge strane ovog rta. No, ni tada se ni džipom ne može stići do samog njegovog kraja, jer je pesak mekan i točkovi se zaglave kao u pustinji.

Zalazak sunca je posebna priča – vetar utihne, talasi se umire, a rumen oboji nebo. Sunce polako tone iza Olimpa. Spokoj se oseća u svakoj ćeliji tela. Dok uživate u tišini imate želju da se vreme zaustavi... Posle uživanja u zalasku sunca, vreme je za povratak. Sve što poneste sa sobom to i vratite, jer se ovde đubre nosi sa sobom i ne ostavlja na plaži. Dopustite i drugima da uživaju u ovoj lepoti kao i vi, jer se ova plaža s pravom smatra najlepšom na zapadnoj obali Kasandre i na svim svim turističkim prezentacijama ove regije upravo fotografije sa svetionikom i rtom koji menja svoj izgled su zaštitni znak Halkidikija.

Marina Jablanov Stojanović