Na suđenju za Ćuruvijino ubistvo predočeni "listinzi"
U nastavaku suđenja optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine Specijalni sud je juče izveo kao dokaze policijski izveštaj od 12. februara 2012. o telekomunikacijama ostvarenim, kako je naznačeno u samom dokumentu, u periodu od 9. do 12. aprila 1999. godine, preko bazne stanice u Takovskoj ulici u Beogradu, koja je u to vreme pokrivala i područje Svetogorske ulice, u kojoj je 11. aprila 1999. ubijen Ćuruvija.
Taj policijski izveštaj o presnimavanju i forenzičkoj analizi fajlova, skladištenih podataka o telekomunikacijama, sačinjen nepunu deceniju i po od događaja, izveden je juče i kao dokazni predlog Tužilaštva i odbrane, ali iz različitih razloga.
Naime, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu prekjuče po drugi put ukinuo prvostepeno rešenje o prihvatanju predloga odbrane da se izveštaj izdvoji iz spisa predmeta kao nezakonit, odbrana je predlog o izdvajanju zamenila novim da se izveštaj izvede da bi se, kako su advokati odbrane obrazložili, „videlo da je policija postupala apsolutno nezakonito prilikom pribavljanja traka i analizi podataka, te da je upitna i sama verodostojnost tih podataka”.
Tužilaštvo je svoj predlog da se taj dokument izvede kao dokaz obrazložilo time da izveštaj obuhvata komunikaciju brojeva mobilne telefonije koje su 1999. godine koristila četvorica sada optuženih tadašnjih pripadnika DB-a, ostvarenu dan pre, dan posle i na sam dan 11. aprila, te da ukazuje i na njihove lokacije, kao i da su dvojica okrivljenih koji se sumnjiče kao izvršioci, bili rejonu gde se desilo ubistvo.
Apelacioni sud je svojom odlukom našao da je policija pribavila trake u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, a odbrana je juče komentarisala da drugostepeni sud verovatno nije imao uvid u ceo spis predmeta, koji je ogroman.
Advokat Zora Dobričanin je ocenila da je rešenje Apelacionog suda „puno kontradiktornosti”, a navela je i da je uverena u to da bi „sud doneo drugačiju odluku da je imao dovoljno vremena da se detaljno upozna s predmetom”.
Pre nego što je na jučerašnjem glavnom pretresu izvršen uvid u izveštaj o presnimavanju i forenzičkoj analizi, predsedavajuća sudskom veću je navela da izveštaj sadrži 17 priloga, te da je do pre tri meseca imao oznaku „strogo poverljivo – službena tajna”, a da je 19. marta 2018. BIA opozvala tajnost tog dokumenta da bi se mogao koristiti u sudskom postupku.
Sledeće ročište je zakazano za 21. septembar.
Sudski proces vodi se protiv bivših pripadnika DB-a Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića. U optužnici, koju je Specijalno tužilaštvo podiglo u junu 2014. godine, navodi da su Ćuruviju, dok se 11. aprila 1999. sa suprugom Brankom Prpom vraćao iz šetnje kući, u haustoru zgrade, s leđa napali Miroslav Kurak, pripadnik rezervnog sastava DB-a, i Ratko Romić, glavni inspektor Druge uprave DB-a, da je Kurak pucao iz „škorpiona” u Ćuruviju, a Romić drškom pištolja udario Prpu u glavu kada je pokušala da se okrene.
Zapis s baznih stanica na 40 traka
Izveštaj se odnosi na 40 traka s podacima baznih stanica bivšeg operatera „Mobtel”, koje je od njegovog naslednika „Telenora” u junu 2005. godine oduzela policija.
Odbrana tvrdi da se „Telenor” izjasio da ne odgovara za tačnost podatka, dok za devet traka, takođe po tvrdnji odbrane, nema potvrde o oduzimanju već je policija „Telenoru” poslala samo dopis da će im policajci oduzeti trake.
– Neka taj dopis bude predmet naše ocene jer on pokazuje da mogu da uzmu predmete, a da ne izdaju potvrdu – rekla je advokat Zora Dobričanin Nikodinović.
Odbrana, inače, smatra da su svih 40 traka, odnosno podaci koje sadrže, „nezakoniti dokazi jer su pribavljeni šest, pa i 12 godina nakon zakonom određenog roka za čuvanje takvih podataka”.
Bivši načelnik RDB-a Radomir Marković tereti se za podstrekavanje na ubistvo, da je sačinio plan i upoznao s njim načelnika beogradskog Centra DB-a Milana Radonjića, a da je on s Romićem i Kurakom postigao dogovor o izvršenju i pružio im logistiku.
Svi optuženi su odbacili bilo kakvu povezanost s tim zločinom, navodeći da je optužnica s „izrazito političkom pozadinom, da je cilj da se ocrni RDB, a preko njega i bivša vlast, i da je optužnica jedini dokaz za optužnicu”.
Optuženi Radomir Marković u zatvoru izdržava kazne od 40 godina, na koju je osuđen u slučaju „Ibarska magistrala”. Za odbeglim Miroslavom Kurakom raspisana je međunarodna poternica, a Milan Radonjić i Ratko Romić su u kućnom pritvoru.
J. Jakovljević