Najčešće smrti zbog predoziranja heroinom i ekstazijem

Upravnik Instituta prof. Slobodan Nikolić kaže da je kod zloupotrebe psihoaktivnih supstanci važna individualna preosetljivost pojedinca i da je bilo primera da više osoba koriste neku drogu koja u istoj količini i istoj dozi daje potpuno različite efekte kod svakog ponaosob.



Pojašnjava da se u tableticama ekstazija može naći više aktivnih supstanci (droga) i u različitim koncentracijama, te je tokom 2017. godine u tabletama koje su analizirane u Referentoj laboratoriji ta koncentracija bila od 21,95 odsto do 50,34 odsto aktivne supstance (do oko 140 mg MDMA u tableti). 



Kako sadržaj aktivne supstance u tabletama varira korisnici lako prave grube greške i unosom istog broja tableta, misleći da su iste jačine, ugrožavaju svoje živote.



Šef Laboratorije Vera Lukić pojašnjava da ekstazi, pored ostalog deluje na termoregulacioni sistem kod ljudi i da kod preosetljivih osoba bukvalno može da "sprži mozak". 



Ona za Tanjug kaže da je veliki problem sa sintetskim drogama i to što je način distribucije promenjen. Nekada je ona do krajnjeg korisnika stizala isključivo preko narko dilera, a danas mladi mogu da je naruče i preko interneta.



"Ranije smo imali dilere, sada je način distribucije droge promenjen. Deca mogu preko interneta da poruče drogu i jako je teško stati na put takvom načinu dostave novih psihoaktivnih supstanci", kaže Lukić koja je specijalista toksikološke hemije.



Pojašnjava da je danas naročito zabrinjavajuća pojava novodizajniranih droga, naročito sintetskih opioida, kojima se prema podacima Evropskog centra za droge, predoziralo više od 260 mladih u toku 2016/2017 godine. 



Osim sintetskih opioida, koji se nekada prodaju kao heroin od koga su toksičniji više puta, značajna grupa novih psihoaktivnih supstanci su i sintetski kanabinoidi - jedinjenja koja deluju na iste receptore kao i THC, aktivna supstanca u marihuani, ali imaju drugačiju strukturu.



"Pretpostavlja se da se aktivna supstanca proizvodi u Kini, da se napravi rastvor marihuane u nekom organskom rastvaraču kojim se prska biljna mešavina, zatim siši a onda prodaje kao osveživač prostora. Ove biljne mešavine koriste se kao zamena za marihuanu ", pojašnjava ona.



U Referentnoj laboratoriji za identifikaciju i ispitivanje psihoaktivnih supstanci rade se analize uglavnom bioloških materijala (krvi, urina, kose), najčešće u sklopu sudsko-medicinske obdukcije osoba koje su preminule zbog predoziranja. 



Rade i različite druge analize za potrebe sudova i tužilaštva, kao što je zaplenjena droga sa ulica pre njenog uništavanja, analize za specijalizovane ustanova koje se bave lečenjem zavisnika, ali postoji i sve veći broj zahteva roditelja koji žele da utvrde da li im se dete drogira.



Lukić kaže da roditelji moraju da znaju da se droga u organizmu brzo metaboliše, te da su za analizu narkotika uzorci izbora urin i kosa.



"Ako prođe 72 sata droga u organizmu, u većini slučajeva ne može da se dokaže ni putem urina. Međutim, od unošenja droge u organizam potrebno je, prema podacima iz literature, sedam do 10 dana da se droga inkorporira u koren dlake, tako da analize mogu da se rade i iz uzorka kose i da se utvrdi da li je i u kom periodu osoba konzumirala drogu ako znamo da mesečno kosa poraste oko santimetar i po", pojašnjava ona.



Osim kose mogu da se koriste i druge dlake na telu, te dodaje da im je žena , koja je sumnjala da joj se muž i sin drogiraju, poslala njihove dlake brade koje je sakupljala posle brijanja i kod obojice je pronađeno da su koristili kokain.



"Oni koji žele da provere da li njihova deca koriste psihoaktivne supstance treba da imaju na umu brzi metabolizam većine droga da bi uzorak koji donesu na analizu bio odgovarajući. Roditeljima savetujem da kupe nekoliko bočica za urin i da uzmu uzorak urina od deteta posle neke žurke, izlaska, ili kada sumnjaju da je dete koristilo psihoaktivne supstance. Uzorak mogu da zamrznu i da donesu kasnije u laboratoriju. Takođe, uzimanje uzorka treba da bude pod nadzorom", pojašnjava ona. 



U Srbiji kao i svim drugim državama Evrope i sveta postoji spisak psihoaktivnih supstanci koje su zakonom zabranjene. To znači da ukoliko je neka supstanca na spisku kontrolisanih ona ne može da se uveze u našu zemlju. 



Proizvođači narkotika, na sve moguće načine pokušavaju da zaobiđu zakon i proizvode supstance sličnog hemijskog sastava, sa vrlo malim izmenama u hemijskoj strukturi i drogu uvoze legalno, dok se ona kao nova na tržištu ne stavi pod kontrolu. Ova trka između proizvođača droge i zakona nikada nije bila intenzivnija.



Na predlog vladine Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance Ministarstvo zdravlja formiralo je spisak - listu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, na kojima se trenutno nalazi više od 360 supstanci.



"Samo u poslednjih šest meseci na listu je dodato oko 20 novih supstanci. Tokom prosle godine takođe je dodat sličan broj novih supstanci", rečeno je Tanjugu u Ministarstvui zdravlja.



Informacije o novim supstancama stizu u Ministarstvo zdravlja preko Sistema za rano upozoravanje iz međunarodnih i nacionalnih laboratorija. 



Nakon toga Komisija za psihoaltivne kontrolisane supstance razmatra sastav, strukturu, procenjuje rizik i predlaze ministru zdravlja koje supstance dodati na spisak listu zabranjenih supstanci.