Komisija ignoriše zakone i sudove Republike Srbije

Komisija je, međutim, rešila da ne ispoštuje odluke najviših sudskih tela u Srbiji i zakone naše zemlje, te u ponovnom postupku protiv EPS Distribucije nije preduzela nijednu procesnu radnju koju joj je sud naložio. Dakle, nije obavljeno nijedno veštačenje, niti je izvedena usmena rasprava kojom bi se utvrdile tačne činjenice, pa se postavlja pitanje kako jedno nezavisno državno telo ima pravo da povredi sudsku presudu i time pokaže da ne poštuje zakone Republike Srbije, piše Srbija danas.

Obaveza Komisije je bila da se pri donošenju novoga rešenja pridržava svega što je sud napisao u presudi, ali do toga nije došlo. KZK tako nije EPS Distribuciji omogućio pravo na usmenu raspravu, veštačenje i saslušanje svedoka bez obzira na to što je kompanija imala zakonsko pravo na to.

Zbog toga što nije uvažio presudu Vrhovnog kasacionog i Upravnog suda i postupio po njoj, Komisija za zaštitu konkurencije dala je sebi za pravo da se stavi ispred naših sudova i naših zakona. Oni, dakle, ne samo da nisu nesumnjivo utvrdili u ponovnom postupku sve činjenice kako im je naložio Vrhovni kasacioni i Upravni sud, već su zanemarili i odluku suda da se utvrdi koju štetu je EPS Distribucija nanela krajnjim potrošačima i privatnim snabdevačima.

Bivši član KZK i pravnik prof dr. Dijana Marković Bajalović kaže da u rešenju koje je KZK donela u postupku protiv EPS Distribucije ne vidi da je Komisija ocenila do kojih štetnih efekata je proizvela tzv. dominantnost EPS Distribucije.

"Čitanjem rešenja ja nisam mogla da utvrdim na osnovu kojih dokaza komisija izvodi tu ocenu. Koju analizu i dokaze je ona sprovela da bi utvrdila da je došlo do štetnih efekata. Po meni, trebalo bi da se sastoji u tome da je konkurencija na tom tržištu smanjena. Komisija tvrdi da se to dogodilo, ali nema pravo samo da to tako tvrdi, bez dokaza. Ona kao organ koji vodi postupak, odnosno koji primenjuje zakon, treba da izvede određene dokaze i iz tih dokaza treba da proizilazi određeni zaključak. A ja te dokaze sa stanovišta procene efekata zloupotrebe dominantnog položaja ne vidim u ovom slučaju, jer nekako mi se čini da je postupak doveden do polovine. Morali su i da utvrde štetnu posledicu, a posledica bi se ogledala u eliminisanju konkurencije sa tog tržišta. Komisija se uopšte time nije bavila, nije utvrđivala", kaže Marković Bajalović.

Takođe, Marković Bajalović kao problem ističe i to da u ovom slučaju protiv EPS Distribucije nedostaju dokazi do kojih Komisija nije došla.

"Komisija je trebalo da utvrdi da li postoje neki opravdani ekonomski razlozi sa stanovišta Elektrodistribucije Srbije, zašto je ona nametala takve uslove poslovanja, jer postoje stotine, desetine razloga zašto neko ne može jednako da se ponaša prema svim svojim poslovnim partnerima. Iz rešenja ja ne vidim da su to uradili. Sve je samo na nivou pretpostavke. Meni se čini da u ovom rešenju nedostaju dokazi za taj zaključak Komisije da je došlo do štetnih efekata. Tu ocenu, odnosno taj zaključak Komisija ne potkrepljuje dokazima", kaže Marković Bajalović i dodaje:

"Po meni nema dovoljno dokaza u ovom slučaju. Nedostaju mi dokazi za tu ocenu, za taj nalaz Komisije. Znači, ne možete vi sad da kažete "mi smo ocenili"! A na osnovu čega ste ocenili? Niste Bogom dani da izvodite zaključke onako iz glave, jel? To ne smeju da rade, to nije primena zakona", zaključuje prof dr. Dijana Marković Bajalović.

Nakon svega ovoga, postavlja se pitanje za koga i pod čijom nadležnošću radi Komisija za zaštitu konkurencije, kad ne poštuje ni Srbiju, ni srpske sudove niti zakone koje propisuje Srbija? Da li ovo telo, koje za sebe kaže da je nezavisno, radi prema nalogu tajkuna i za strane interese, jer rešenje koje su doneli o radu EPS Distribucije ukazuje da nikako ne rade u interesu niti građana, ni Srbije?

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije prvi put pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv EPS Distribucije 2016. godine, da bi u ekspresnom postupku, za samo pet meseci, donela rešenje da se EPS Distribucija kazni sa 330 miliona dinara.

EPS Distribucija nakon toga ulaže žalbu Vrhovnom kasacionom i Upravnom sudu. Upravni sud je posle ponovnog odlučivanja doneo presudu kojom je u celosti poništio rešenje Komisije. Tom prilikom je Komisiji za zaštitu konkurencije naloženo da EPS Distribuciji vrati svih 330 miliona dinara, ali i 35 miliona zatezne kamate. Upravni sud je, takođe, Komisiji vratio na ponovni postupak predmet vezan za EPS Distribuciju.

S obzirom na to da je sud presudio u korist EPS Distribucije, zbog rešenja koje je donela Komisija za zaštitu konkurencije, oštećeni su samo građani Srbije jer će iz njihovih džepova morati da se plati zatezna kamata od 35 miliona dinara. Dakle, zbog nesmotrene odluke Komisije i namere da se kazni jedno državno preduzeće, po svaku cenu i bez dovoljno dokaza, što je potvrđeno i na sudu, naneta je direktna šteta poreskim obveznicima Republike Srbije koji to sad moraju da plate. Pored toga što su građani Srbije oštećeni zbog njihove neodgovorne odluke, i pored rešenja koje je donela protiv državnog preduzeća, Komisija za zaštitu konkurencije rešila je i da Kosovo prizna kao nezavisnu državu.

Komisiji za zaštitu konkurencije postavili smo, između ostalih, i pitanje zbog čega su na ovaj način priznali Kosovo i Metohiju na šta smo dobili sledeći odgovor.

"Posebno napominjemo da definicija relevantnog geografskog tržišta nije povezana sa pitanjem statusa AP KiM, niti teritorijalnim uređenjem Republike Srbije. Ona zavisi od niza okolnosti, mahom ekonomskih, te se često dešava da definisano relevantno tržište bude šire ili uže od teritorije Republike Srbije (kao npr. teritorija Grada Beograda, Zapadna Srbija, aerodromski par Beograd-Rim i drugo)", naveli su iz KZK.

(Srbija danas)

Sumnjiva posla Komisije za zaštitu konkurencije

Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) i drugi put donela je rešenje da kazni EPS Distribuciju zbog zloupotrebe dominantnosti na tržištu, ali postoje, međutim, brojne nelogičnosti u odluci KZK da kazni Distribuciju i time našteti i svim građanima Srbije

Komisija za zaštitu konkurencije prvi put pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv EPS Distribucije 2016. godine, da bi samo za pet meseci donela rešenje da EPS Distribuciju kazni sa 330 miliona dinara. EPS Distribucija nakon toga ulaže žalbu Vrhovnom kasacionom i Upravnom sudu. Upravni sud je doneo presudu kojom je u celosti poništio rešenje Komisije i tom prilikom naložio da vrati svih 330 miliona dinara EPS Distribuciji, ali i 35 miliona zatezne kamate. Upravni sud vratio je Komisiji na ponovni postupak predmet vezan za EPS Distribuciju.

S obzirom na to da je sud presudio u korist EPS Distribucije, zbog rešenja koje je donela Komisija za zaštitu konkurencije, oštećeni su samo građani Srbije, jer će iz njihovih džepova morati da se plati zatezna kamata od 35 miliona dinara. Dakle, zbog nesmotrene odluke Komisije i namere da se kazni jedno državno preduzeće po svaku cenu i bez dovoljnih dokaza, što je i potvrđeno na sudu, sada građani Srbije moraju kao poreski obveznici to da plate.

Pored toga što su građani Srbije oštećeni zbog odluke koje je donela, Komisija za zaštitu konkurencije u rešenju koje je donela protiv EPS Distribucije, rešila je da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Komisija koja radi kao nezavisno telo u državi Srbiji, čiji rad kontroliše odbor Skupštine Srbije, rešila je da povredi Ustav Republike Srbije po kojoj su Kosovo i Metohija naša južna autonomna pokrajina.

Naime, Komisija je u prvom rešenju koje je donela protiv EPS Distribucije, kao relevantno geografsko područje posmatrala teritoriju Republike Srbije bez AP Kosova i Metohije i time ga na neposredan način priznala kao nezavisnu državu.

Upravni sud u presudi, pored toga što je ukinuo rešenje protiv EPS Distribucije, vratio je predmet Komisiji na ponovno postupanje, po kom je po zakonu Komisija bila dužna da se pridržava svega što joj je naložio sud. Međutim, Komisija je rešila da ne ispoštuje odluku najvišeg sudskog tela u Srbiji i zakone naše zemlje, te u ponovnom postupku protiv EPS Distribucije nije preuzela nijednu procesnu radnju koju joj je sud naložio.

Dakle, nije obavljeno nijedno veštačenje, niti je izvedena usmena rasprava kojom bi se utvrdile tačne činjenice, pa se postavlja pitanje kako jedno nezavisno državno telo ima pravo da povredi sudsku presudu i time pokaže da ne poštuje zakone Republike Srbije. Ono što je interesantno jeste da KZK drugo rešenje o kazni donosi samo dan pre sastanka sa Evropskom komisijom, gde su se hvalili kako su kaznili državno preduzeće.

Upravni sud je, takođe, Komisiji za zaštitu konkurencije naložio da se ispita koju štetu je EPS Distribucija načinila korisnicima električne enegrije, odnosno građanima Srbije i privatnim snabdevačima. Komisija je tu odluku suda zanemarila i time pokazala da su joj građani Srbije nevažni, već da im je bilo važno da samo kazne EPS Distribuciju, bez obzira na to da li šteta postoji ili ne. Komisija nije uzela u obzir kakav uticaj ima ponašanje EPS Distribucije na tržištu na krajnje potrošače, odnosno građane Srbije, iako im je to sud naložio. Dakle, nisu ispitali da li su na bilo koji način oštećeni potrošači, već su to jednostavno zanemarili, jer im građani Srbije u ovom slučaju očigledno nisu bitni.

Važno je napomenuti i to da je kazna koju je EPS Distribucija dobila prvim rešenjem Komisije za zaštitu konkurencije iznosila 330 miliona, a u ponovnom postupku izrekli su im kaznu od 412 miliona dinara. Inače, ni zakonski KZK nije smela da EPS Distribuciji odredi kaznu veću od kazne iz prvog rešenja čime je povredila opšte procesno načelo reformatio in peius. Interesantno je da u praksi Evropske komisije, po čijim zakonima se vodi Komisija za zaštitu konkurencije, za proteklih 60 godina, ne postoji nijedan slučaj gde je kažnjen nacionalni distributer električne energije.

Udeo EPS Snabdevanja se na slobodnom tržištu električne energije smanjio. Na osnovu toga ne može da se kaže da su privatni snabdevači ugroženi od strane EPS Snabdevanja, jer se njihov udeo na tržištu iz godine u godinu povećava. Takođe, bitno je istaći da se prosečna godišnja cena električne energije smanjuje, što dalje implicira da krajnji kupci električne energije nisu ni na koji način oštećeni, već plaćaju nižu cenu.

Nakon svih ovih činjenica, postavlja se pitanje odakle Komisiji za zaštitu konkurencije pravo da ne poštuje zakone i sudove Republike Srbije? Odakle joj pravo da Kosovo proglasi za nezavisnu državu kada je ona telo koje radi pod nadležnošću države Srbije?! Postavlja se pitanje u čijem je interesu da se kazni državno preduzeće EPS Distribucija?! Pod čijim nalogom radi Komisija za zaštitu konkurencije s obzirom na to da je rešenjima koje donosi protiv EPS Distribucije pokazala ne samo da radi u suprotnosti sa zakonom, već i da ne mari za interese građana Srbije?!

Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije nije našla za shodno da građanima Srbije da odgovor na ova pitanja, pa su nam se samo zahvalili na interesovanju za rad KZK i ostavili nas bez odgovora.

(Srbija danas)