Egić: Prioritet nam je da vratimo Novom Sadu status zelenog grada

U razgovoru za naš list Egić govori o tome kako posluje to javno komunalno gradsko preduzeće, šta se dešava sa Štrandom, „Dino parkom”, novim rasadnikom...

Kako je počela ova godina za „Gradsko zelenilo”, a kakve rezultate očekujete na kraju 2018?

"Na početku godine najvažniji zadatak nam je bio da, kao deo Gradske zimske službe, što kvalitetnije obavimo svoj deo posla. U tome smo u potpunosti uspeli. Angažovanjem radnika na terenu, mehanizacije, koja je, uz pomoć Grada poslednjih godina modernizovana, i dobrom organizacijom, tokom svih padavina na vreme smo izlazili na teren, čistili sneg i posipali so i rizlu. Uvek nam je najvažnije mišljenje građana jer zbog njih i postojimo. Sudeći po povratnim informacijama koje imamo od njih, naša Zimska služba posao je obavila za čistu desetku. Između padavina, tokom zime bilo je i perioda kada smo mogli realizovati projekte koje smo započeli prošle godine.

Tu pre svega mislim na podizanje parka između Novog naselja i Nove Detelinare, gde smo u roku završili prvu fazu radova na kojima smo angažovani. Radi se o raščišćavanju 3,5 hektara površine od divljih deponija i samoniklog rastinja, detaljnom pregledu postojećih stabala na toj lokaciji, nasipanju zemlje i nivelaciji terena, kao i sadnji 215 stabala na mestima na kojima, po projektu izgradnje parka, nije planirana gradnja objekata. Takođe nam je veoma bitno orezivanje stabala i tome posvećujemo veliku pažnju u periodu kad vegetacija miruje. Preventivno delovanje na orezivanju trulih grana i uklanjanju trulih i bolesnih stabala je najbolji način da se spreče eventualne povrede građana i šteta na imovini i zato tom poslu prilazimo s velikom pažnjom i odgovornošću."

Koji su trenutno prioriteti u radu preduzeća i kako ste zadovoljni ostvarenjem planiranog?

"Prioritet „Gradskog zelenila” je generalno da Novi Sad vrati epitet zelenog grada, koji je imao u okviru nekadašnje države. U tome nailazimo na veliku podršku i razumevanje Grada, a posebno gradonačelnika Miloša Vučevića. Da bismo ostvarili zacrtani cilj, bilo nam je potrebna više novca i modernija mehanizacija nego u nekim prošlim vremenima. I to nam je omogućeno. Na nama je da nastavimo realizaciju projekata kojima ćemo u narednih nekoliko godina doći do željenih 20-25 odsto zelenih površina u Novom Sadu. Tokom ove godine treba da realizujemo 24 projekta koje finansira Gradska uprava za zaštitu životne sredine. Moram da napomenem da se pri planiranju vodimo time da su nam svi delovi novosadske opštine pođednako bitni. Dakle, kako područje grada, tako i prigradska naselja. Spomenuću samo neke projekte koje ćemo završiti do kraja 2018: očuvanje i unapređenje zelenila putnog pravca prema Čeneju, ulice Kornelija Stankovića, Rade Končara u Petrovaradinu, Oslobođenja u Rumenli, Bulevara Jaše Tomića, površina oko Kaćke petlje, prostora između ulica Novosadskog sajma, Branimira Ćosića, Bulevara oslobođenja i Kralja Petra Prvog i još mnogo toga. U ovom trenutku najviše posla imamo na košenju trave, koje je, zbog velike količine padavina u prvom tromesečju, počelo krajem marta. Početni problemi na Limanima i Novom naselju, kada je reč o košenju tzv. blokovskog zelenila, rešeni su preraspodelom radnika i mehanizacije i iz drugih radnih jedinica, tj. boljom organizacijom posla na terenu. Broj primedaba građana u vrlo kratkom roku sveden je na minimum. Opet moram da naglasim veliko razumevanje Grada, koji nam je omogućio nabavku nove mehanizacije koja u znatnoj meri povećava produktivnost na terenu. Nove mašine zamenjuju i veliki broj radnika na 480 hektara zelenih površina o kojima vodimo računa, kao i na oko 160 hektara korovskih površina. To će posebno doći do izražaja u narednih nekoliko meseci, kada nam sledi akcija suzbijanja ambrozije na oko 9,5 miliona kvadratnih metara. O tome da je „Gradsko zelenilo” spremno da se uhvati u koštac s tako obimnim poslom govori i činjenica da prethodnih nekoliko godina nije bilo potrebe za angažovanjem podizvođača u borbi protiv tog alergena."

Šta građani mogu očekivati od Štranda ove godine, ima li bitnijih promena?

"Da smo se odlično pripremili za 107. kupališnu sezonu na Štrandu i da su građani zadovoljni kvalitetom naših usluga najbolje ilustruje podatak da je tokom maja, kada se obično proda između 15.000 i 20.000 dnevnih ulaznica i oko 2.000 sezonskih, ove godine prodato duplo, što predstavlja rekordan rezultat. Tome treba dodati i podatak da smo prodaju ulaznica počeli 8. maja, što znači da smo ih za samo 22 dana prodali više od 40.000, što u dugoj istoriji najlepše plaže na Dunavu još nije zabeleženo. Ove godine bitnijih promena na Štrandu neće biti, ali sagledavamo mogućnost da se narednih godina poveća broj kabina na plaži jer za to realno postoji veliko interesovanje građana. Tu ćemo najviše računa voditi o tome da izgradnja novih kabina ne bude nauštrb zelenih površina, sportskih terena i dečjih igrališta. Kada su u pitanju manifestacije, trudićemo se da održimo sve ono što decenijama predstavlja zaštitni znak Štranda i Novog Sada, a da istovremeno uvedemo i neke nove sadržaje. Ipak, najveću pažnju, kao i svake godine posvećujemo bezbednosti građana. Malo koja plaža može se pohvaliti podatkom da se već 13 godina nije dogodio nijedan slučaj davljenja s fatalnim ishodom. Činimo sve što je u našoj moći da tako ostane i ove godine, a istovremeno apelujem na posetioce Štranda da se pridržavaju saveta Spasilačke službe."

Nagrada za dobre radnike



Na pitanje koliko je zadovoljan onim što je postigao, otkako je na čelu „Zelenila” Egić napominje da je po prirodi takav, da nikada u potpunosti nije zadovoljan."Uvek može da se radi i bolje i brže, i uvek insistiram na tome. Perfekcionista sam i volim da, kada nešto radimo, to bude savršeno ili bar gotovo savršeno. Inženjeri i radnici to dobro znaju. Maksimalno se trudim da njihov rad i trud bude nagrađen, ali i da se greške odmah koriguju. Svakodnevno obilazim teren jer želim da onim što uradimo građani, od kojih opet dobijamo povratne informacije i sugestije, budu zadovoljni. Za nepune dve godine koliko sam na čelu preduzeća mnogo je urađeno. „Gradsko zelenilo” je pokazalo da svaki zadatak koji se pred nas stavi može da se izvrši i da preduzeće raspolaže kvalitetnim stručnim kadrom i vrednim radnicima."

Kako se do sada pokazao Dino park, koji su dalji planovi?

"Ovo je treća sezona rada „Dino parka” u Novom Sadu, u koji je „Gradsko zelenilo” ušlo u partnerskim odnosima s privatnim preduzećem „Lagrota internacional” iz Beograda. S obzirom na to da je ovogodišnja sezona počela tek pre dva meseca, još je rano govoriti o rezultatima tokom 2018. godine. Činjenica je da je prva sezone poseta bila znatno veća nego lane. Raduje podatak da je Dino park posetilo mnogo dece iz celog regiona, što dokazuje da je taj projekat povećao turističku ponudu grada. Park je podignut na mestu gde je više decenija bila neuređena površina puna divljih deponija. To je još jedna korist od Dino parka. Kada istekne ugovor, a to je sledeće godine, podvućI ćemo crtu, videti pre svega finansijske rezultate, naše želje i želje našeg partnera, zatim Grada, urbanističke planove i tada će se znati njegova dalja sudbina."

Kada se selite u novi rasadnik, i šta to znači za preduzeće, ali i grad?

"Izgradnja novog rasadnika „Gradskog zelenila” na Vidovdanskom naselju, u blizini Najlon pijace, ulazi u završnu fazu. Na mestu gde je nekoliko decenija bilo ruglo tog dela grada, s ogromnim deponijama uglavnom građevinskog otpada, uskoro će nići moderan rasadnik sa svim pratećim objektima. Od tog posla neće profitirati samo „Gradsko zelenilo”, koje posle dugog niza godina više neće biti podstanar već i građani Vidovdanskog naselja, koji će, umesto deponija, na 5,5 hektara imati urednu površinu prepunu zelenila. Objekti čija se izgradnja bliži kraju su staklenici i plastenici, upravna zgrada, dendrologija, stolarska radionica, građevinska operativa, garaža za mehanizaciju I, ono što posebno ističemo kao nešto novo u našem gradu – prva toplana na biomasu koja će grejati sve objekte u rasadniku. Upravo zbog velikih troškova grejanja u starom rasadniku, „Gradsko zelenilo” duži period nije bilo konkurentno na domaćem tržištu cveća. Sada će se situacija iz korena promeniti, a naš cilj je da postanemo lideri u regionu u proizvodnji cveća. Za grejanje će biti korišćen sav otpad koji se sakupi na terenu, a tiče se naše delatnosti: pokošena trava, ostaci od orezivanja šiblja i drveća, trula stabla itd. Naravno, deo otpada biće iskorišćen, kao i do sada, za proizvodnju malča i komposta. U rasadniku će postojati i rezervna toplana na gas, koja će se uključivati samo po potrebi, ukoliko u određenom trenutku ponestane biomase, što će, nadamo se, biti veoma retko. Dakle, sem zaokruživanja procesa upravljanja otpadom u „Gradskom zelenilu” i rasterećenja Gradske deponije, korist vidimo i u velikim uštedama u poslovanju, kada su u pitanju troškovi grejanja."

S. Krstić