Tema Dnevnika: Mnogo begunaca, ali ni potrage ne prestaju

Vest s početka prošle nedelje da  je posle osam godina bekstva, navodno, u Brazilu  uhapšen biznismen Rodoljub Radulović Miša Banana, koji je  takođe obuhvaćen tim krivičnim postupkom, za sada nije potvrđena, pa je prerano za nagađanja da li bi i kada mogao da se pridruži ostalima u velikoj sudnici u Ustaničkoj ulici u Beogradu.

Osim Radulovića, u  predmetu „Šarić“, srpskom pravosuđu izmiče  još nekolicina  optuženih.

U velikim procesima s mnogo okrivljenih, inače se, kako navode pravnici,  svuda u svetu  neretko dešava da  pojedini protagonisti, pa i  s vrha optužnice, izmaknu pravosuđu  u nekom periodu, bilo da kasnije s obzirom na dokaze,  budu oslobođeni ili osuđeni za dela zbog kojih su gonjeni.

Istražitelji, međutim, smatraju da savršeno skrivanje najčešće  nije moguće beskonačno, a taj zaključak  potkrepljuju i pojedinim slučajevima bivših „najvećih“ begunaca u  svetskim razmerama koji su  posle decenija skrivanja, ipak „pali“.

Advokat Miroslav Todorović, bivši sudija , kaže da  kod nas nisu česta  bekstva iz zatvora jer je nivo obezbeđenja i predostrožnosti veoma visok, ali da  ima  mnogo begunaca  tokom trajanja krivičnih postupaka, bilo u fazi istrage, suđenja ili izvršenja pravosnažne  presude. 

- Ima mnogo begunaca  koji se sklanjaju dok nisu počeli da izdržavaju zatvorsku kaznu, pa u fazi izvršenja pravosnažne presude  beže negde, najčešće u inostranstvo i skrivajući se čekaju zastarelost izvršenja kazne koja je mnogo kraća nego zastarelost krivičnog gonjenja. Oni imaju  kalkulacije da dok god mogu odlažu izvršenje kazne, a kad to više ne mogu odlučuju se na bekstvo. Na primer , za kaznu zatvora do godinu dana, zastarelost  je četiri godine, pa onaj koji je na nju osuđen odlaže   izvršenje  dve godine, a preostale dve godine  pobegne  i tako stvara uslove da mu kazna zastari - kaže Todorović.

Napominje da se poslednjih godina situacija  dosta zaoštrila   po pitanju naših begunaca po  evropskim zemljama, pre svega državama Evropske unije, jer i kada je za njima raspisana samo nacionalna poternica,  svejedno mogu da budu izručeni Srbiji, što ranije  nije bio lsučaj. 

- Događalo se  doskora  da naši građani koji su pobegli od izvršenja kazne ili od krivičnog gonjenja , budu uhvaćeni u zemljama Evropske unije ali je njihova policija  morala da ih pusti ukoliko nije bilo međunarodne poternice Srbija koju izdaje Ministarstvo pravde - veli Todorović.

Prema njegovim rečima, sada se situacija mnogo izmenila.

- Postoji prećutni dogovor između naših vlasti i vlasti Evropske unije  da kad se   u tim zemljama nađe neki naš građanin  za kojim je u Srbiji raspisana nacionalna poternica, onda njihova ministarstva pozovu naša i obaveste ih da pošalju zahtev za izručenje u roku od 40 dana, a oni uhvaćenog drže u ekstradicionom  pritvoru, i  kad stigne zahtev, izručuju ga iako nema međunarodne poternice. Zato naši begunci sada uglavnom beže prema Južnoj Americi - ukazuje Todorović.

Međunarodne poternice se, kako navodi advokat, uglavnom izdaju za postupke koji su u toku,  u fazi istrage ili suđenja, a manje za izvršenje kazne. Kada  je reč o osumnjičenima za teža krivična dela sa  zaprećenim  visokim kaznama, skoro u svakom slučaju  bekstva se završavaju tako što se izdaju poternice, prvo domaće pa onda  crvene - međunarodne . 

Mnogi „naši“  begunci su se  pokazali  kao maheri  bežanja i skrivanja,  po  veštini „nestajanja“ dostojni Hudinija.

Tako su svojevremeno u  periodu suđenja optuženima za propast piramidalne štedionice „Jugoskandik“  1993. godine,  Ekvador i druge  najudaljenije tačke  na  planeti vezivane  za višegodišnje bekstvo Jezdimira Vasiljevića Gazda Jezde, bivšeg vlasnika  „Jugoskandika“ sada pravosnažno oslobođenog, pošto su sve optužbe zastarele.

Vasiljević je bio u bekstvu u dva navrata, prvi put  osam godina, pre nego što je  u februaru 2001, uhapšen na beogradskom aerodromu, po povratku u Srbiju, a drugi put, je nakon puštanja da se brani sa slobode, pobegao 2006.  u jeku suđenja, i skrivao  se do aprila 2009. godine, kada je  uhapšen u Holandiji. 

Proteklih godina su  pred sudsko veće beogradskog  Višeg suda i u beogradski CZ,  posle više od pola decenije bekstva, dospela  dvojica navijača “Partizana”, osuđenih po optužbama  za učestvovanje u   premlaćivanju nasmrt francuskog navijača Brisa Tatona 2009. godine u Beogradu.    

Dejan Puzigaća, osuđen posle ponovljenog prvostepenog postupka na 12 godina zatvora, uhapšen  je u septembru 2015 godine u Grčkoj s falsifikovanim pasošem Slovenije. Puzigaća je prilikom hapšenja bio u monaškoj odori, a kasnije se  pokazalo da se  tokom  bekstva širom planete, na Tajlandu, zamonašio u ruskom manastiru i uzeo monaško ime otac Sava. 

Đorđe Prelić, koji je  u slučaju “Taton” sada pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora,  bio je u bekstvu  do 2013. kada je  uhapšen u Španiji u blizini Barselone.

Pali i „zemunci”

Našem pravosuđu prilično dugo  su izmicali i  pripadnici “zemunskog klana”  Aleksandar i Miloš  Simović,  Sretko Kalinić i Vladimir Milisavljević, osuđeni na maksimalne zatvorske kazne po optužbama za učešće u izvršenju više  teških krivičnih dela te kriminalane grupe, među kojima i  za atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića  u martu 2003. godine, od kada su i bili u  bekstvu , ali su vremenom sva četvorica završila iza rešetaka. 

Najpre je,  posle tri i po godine skrivanja,   u novembru 2006,  otkriven Aleksandar Simović, koji   je  uhapšen  u iznajmljenom stanu na Novom Beogradu.

Miloš Simović je u bekstvu proveo nešto više od sedam  godina, a  uhapšen je u  junu 2010.  prilikom pokušaja  ilegalnog  prelaska  srpsko-hrvatske granice kod Morovića.

Početkom juna  2010. u Hrvatskoj je  uhapšen  Sretko Kalinić,  nakon što ga je  na periferiji Zagreba  iz vatrenog oružja ranio  Miloš Simović, a  u avgustu iste godine, Kalinić je posle oporavka, izručen Srbiji.

Vladimira Milisavljevića je uhapsila španska polcija, 10. februara 2012. u Valensiji,  dok je bio u društvu s Lukom Bojovićem, koji  tada  takođe  uhapšen.

Najegzotičnije destinacije širom  planete u medijiskim spekulacijama  vezuju se za  odbeglog bivšeg pripadnika DB-a  Miroslava Kuraka, kome se  u odsustvu sudi po optužbama za  ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine u Beogradu,  što je  on ranije u potpunosti negirao.  

Svojevrsni rekord u bekstvu  drži  Željko Maksimović  Maka, koji   je netragom nestao  2002.godine, kada su mu  pripisane optužbe za navodno organizovanje  ubistva policijskog generala Boška Buhe, kojih je prvostepeno  osloblođen, ali je  presuda ukinuta pa je naređeno  ponavljanje suđenja .   

J. Jakovljević