Nikola Antić: Ne može svako da nosi teret Vojvodininog grba

Navijači crveno-belih su ga zavoleli zbog bespoštedne borbenosti, profesionalnog i emotivnog odnosa prema dresu i grbu kluba čije boje brani, kao i ispoljavanja velike želje da doprinese što boljim izdanjima i rezultatima superligaša iz Novog Sada. I ranije je nosio kapitensku traku, a odlaskom Dušana Jovančića definitivno je postao predvodnik ekipe.

- Od prvog dana priprema počeli smo jako da radimo, a trener Veselinović uveo je nemački mentalitet u naše treninge – istakao je Antić. – Vežbamo izuzetno dobro i, iako ima još mesec dana do početka prvenstva, ubeđen sam da ćemo ući u pravi ritam i da ćemo imati snage kao da igramo na tri fronta. Posedujemo igrački kvalitet i sposobnu ekipu i ukoliko na to nadovežemo moć u trčanju, bićemo u stanju da u kontinuitetu ostvarujemo dobre rezultate, odnosno da ne bude oscilacija u našim izdanjima. To bi, opet, moralo da nam donese treće mesto na tabeli, ali i mogućnost da u Kupu Srbije ostvarimo što bolji rezultat, da u oba takmičenja trajemo što duže i što uspešnije.

U Vojvodinu je ovog leta već došlo nekoliko novih igrača, da li su doneli i određeni pomak i dodatni kvalitet?

- S Milanom Đurićem sam igrao u Jagodini, reč je o fudbaleru sa zavidnim superligaškim iskustvom. Znam da je jako iskusan i dobar vezni igrač, koji može da bude upotrebljiv i na desnom krilu i jako dobro će nam doći, pošto takvih fudbalera trenutno nemamo u sastavu. Doneće nam kvalitet u stilu koji nameće, dobar je tehničar i dosta trči, a uz to poseduje odličan udarac i centaršut. Za Marka Gajića se dobro zna i ko je i šta je, jer je duže vreme igrao u Javoru, a kod nas je stigao iz Voždovca. Da se tako izrazim, naštelovan je štoper, ne greši, snažan je i skočan. Uz to, saigračima pomaže pričom što mi se dopada, a uz sve to sjajan je momak.

Umesto vašeg odličnog prijatelja Ivana Lakićevića, koji je otišao u italijansku Đenovu, na poziciju desnog beka došao je Aranđel Stojković.

- On je imao odličnu sezonu u Spartaku, čije sam igre pažljivo pratio. Stojković je davao pun doprinos takvim izdanjima Subotičana, čak je postigao i nekoliko golova, konstantan je, traži dubinu u igri i prijaće nam. Mislim da će se dopasti i navijačima, mlad je momak i ima perspektivu da postane jedan od nosilaca igre, a da kasnije ode u neki dobar, evropski klub i da Vojvodina zaradi lep novac na njegovom transferu. Mali Nemanja Milojević ima odličan kvalitet i vidi se da je spreman. Uz to, odličan je tehničar i sećam ga se jako dobro iz dresa Čukaričkog, kada nam je na jednoj utakmici u Beogradu dao gol. Malo je prgaviji, poseduje sportski bezobrazluk . Van terena je neupadljiv, izuzetno dobar mladić. Konačno, Aleksandar Mirkov mi liči na Marka Vukasovića, ume da iznese loptu i moćan je u trkačkom delu. Poseduje odlične fizičke predispozicije, nenadano dobro se uklopio među nas i biće mu potrebno još malo vremena da potpuno pronađe svoje mesto. Vojvodina je veliki klub, njen grb je težak i ne može svako da ga iznese na pravi način, ali sam ubeđen da su ovi momci pravi i da je stručni štab odlično uradio što ih je angažovao.

Šta je ono što nedostaje Vojvodini?

- Pre svega, iskreno, potreban nam je jedan viši špic, neko na koga ćemo moći da igramo kada se naši rivali zatvore. Od odlaska Ašćerića nismo imali špica na kojeg bismo mogli da šaljemo centaršuteve, a takav tip napadača je, recimo, Matić iz Mačve. Znači, neko ko može i da smiri loptu, razigra saigrače i bude nemilosrdan strelac. Za našu igru to je veoma važno, jer mi imamo vezne igrače koji umeju da razigravaju i potreban nam je, jednom rečju, strelac. Nedostaje nam i desno krilo, jer nemamo u rosteru takvog fudbalera. Generalno, bilo bi jako dobro da dovedemo još pet-šest igrača kako bismo kvalitetno trenirali i igrali utakmice kakve želimo. Naravno, tu su i mlađi momci koje nikako ne potcenjujem, naprotiv. Odlično treniraju i na njih nemam baš nikakve zamerke, volim ih i za njih sam emotivno vezan. Nastojim da ih opustim, da shvate da su deo tima i da ih ne gledam kao neke klince, već ravnopravne članove našeg kolektiva. Samo iz takvog odnosa, znam to iz ličnog iskustva, postaće pravi igrači.

Prelazni rok tek je počeo, a bilo je nekih priča da bi i vi ovog leta mogli da promenite sredinu, iako ste produžili ugovor s Vojvodinom?

- U Voši sam već tri godine i odigrao sam više od 90 utakmica. Ugovorom sam vezan još godinu dana i namešten sam u glavi tako da sam igrač ovog kluba. Nisam opterećen odlaskom, jer Novi Sad i Vojvodina mi izuzetno prijaju, kako za život, tako i za karijeru. Prezadovoljan sam učinkom koji sam do sada ostvario, kao i odnosom ljudi i kluba prema meni. Vojvodina jeste treći klub u Srbiji, držimo se tako visoko zbog renomea, istorije i veličine i značaja igrača koji su nosili njen dres. Nemam nikakav problem s tim da i ubuduće nosim crveno-beli dres, jer sam tu prilagođen i usidren. Drugačiji razvoj situacije moguć je jedino ako se pojavi neka dobra opcija, a tu mislim na neki klub iz „liga petice“. Uslov je da to bude član elitne lige i gde ću moći da se nametnem. Slobodno mogu da kažem da sam pola života u Novom Sadu, prihvaćen sam na „Vujadinu Boškovu“ i to izuzetno cenim. Upravo zbog toga sam zimus produžio ugovor, jer želim da na mom eventualnom transferu klub zaradi i da se tako odužim ljudima i klubu koji su mi pomogli.

Znači, osnovni uslov za vaš odlazak iz Novog Sada je da to bude jak i kvalitetan klub, u kojem ćete moći da igrate?

- Tačno tako. Ne želim da odem samo zbog novca, jer ljudi tako učine i – ugase se. Želim da odem tamo gde ću igrati, napredovati i načiniti novi korak u karijeri. Daće Bog, želja mi je da budem pozvan u reprezentaciju za Svetsko prvenstvo 2022. godine u Kataru, jer to je smisao bavljanja fudbalom. To je najveći uspeh za svakog igrača, da se bori za boje i grb svoje zemlje i da postoji obostrana ljubav između svih ljudi i nekoga ko igra za svoj narod – istakao je  Nikola Antić, mladić koji će, sigurni smo, s ponosom nositi kapitensku traku Vojvodine.

Tekst i foto: Aleksandar Predojević