U našoj poljoprivredi mora da se „svaštari”

Ječam je rodio preko četiri tone po jutru, kreće i žetva uljane repice, a dok se priprema da kombajni uđu i u žitna polja, on predočava da su mu proizvodni troškovi veći za četvrtinu u odnosu na prethodnu sezonu. Nezadovoljan je što je cena pšenice uvek velika nepoznanica, kojoj na neki način treba doskočiti.

- Bog sveti zna kako će biti. Imajući u vidu cenu nafte i šta je sve poskupelo, sena kilograma pšenice trebala bi da bude preko 20, čak 22 do 23 dinara, za prosečan prinos od oko šest tona po hektaru. Da bi krenuo u novu proizvodnju to košta, jer su problemi vojvođanske poljoprivrede veliki, zbog toga što o svemu drugi odlučuju, a nas koji proizvodimo niko ne pita, čak ni o našim proizvodima, naročito kada je reč o ratarskoj proizvodnji - konstatuje Popov. 

Zbog toga se često i pita, da li i u koju proizvodnju krenuti?

- Dosta toga se zadužimo unapred, pošto smo veliki proizvođači, uzimali smo i mehanizaciju, pa sve obaveze treba servisirati. Praksa je pokazala da su retke godine kada se isplati lagerovati pšenicu i uglavnom pšenicu odmah prodam u žetvi. Mala je verovatnoća da bude pomaka u ceni, pa je korisnije da pšenicu odmah prodam i ulažem u novu proizvodnju ili ono što je potrebno, odnosno u ono što mislim da je u datom trenutku najbolje. Ne može se samo baviti ratarstvom, gde je uvek jako neizvesno. Bolje je recimo odmah krenuti u kupovinu teladi, pa da oni rastu, umesto da ti žito stoji na lageru – smatra Popov.

Poljoprivredno domaćinstvo Dragutina Popova, u kome uveliko doprinose sinovi Mladen i Marko, radi preko 150 jutara.

- I sad vidi, kako smo lane prošli u suši sa kukuruzom, ne možeš se oslanjati samo na jednu proizvodnju, nego mora se svaštariti. Kako smo lane prošli sa pšenicom, ni ne pamtim, „krečana“ već radi, pa bi to trebalo sa sinovima da vidiš. Čini mi se da smo kilogram prodavali za 17,30 dinara, ili nešto malo više. Kada imaš malo veću količinu, možeš postići malo bolju cenu. I da budem iskren, imali smo dobru hektolitarsku težinu, jer sve ekstra odradimo, pa je i kvalitet zrna bio dobar, a sve smo isporučili „Remi trejdu“. Tamo i veštak uzimamo, semena i drugo. Imamo još kukuruza, suncokreta, deteline, junadi u tovu i povrh toga još po nešto. Ušli smo i u uzgoj goveda po sistemu krava-tele, tako da imamo oko 200 junadi – priča naš sagovornik. 

Narodski rečeno paori često “ostanu kratkih rukava” ili “oberu bostan”, ali u poljoprivrednom domaćinstvu Popov nija baš tako, jer se oni već dugo bave i proizvodnjom bostana. Ove sezone lubenice su zauzele čak 20 katastarskih jutara, kao nikada do sada u domaćinstvu Popov, koje je najveći proizvođač u ovom delu Banata.

- Sin Mladen je insistirao da povećamo površine pod lubenicama, ima dogovore za plasman, zovu ga iz više lanaca supermarketa, a ima mogućnosti i za izvoz. Po proizvodnji slasnog bostana smo dugo poznati, pa je potražnja povećana. Naš bostan će prispeti za dvadesteak dana, negde početkom jula. Ovo proleće je bilo toplo i odgovaralo je razvoju bostana, pa lepo izgleda i ima lubenica koje već teže četiri do pet kilograma. I naše domaće lubenice prispeće dve nedelje ranije nego obično. Ne može to mnogo ranije, jer u zavisnosti od sorte, od rasađivanja do početka berbe treba da prođe 60 do 70 dana – pojašnjava Popov.

Dok su se lubenice iz domaće proizvodnje još rasađivale, iz uvoza je na našem tržištu već uveliko bilo bostana. Popov ukazuje da se mnogim našim bostanyijama smrzo prvi rasad. Uvoznih lubenica ima iz Grčke, Makedonije i Albanije, ali Popov misli da niko unapred ne zna kako će ove sezone proći s bostanom.

- Kako sada lubenice iz grčke stižu kod nas, dok naše nisu prispele, kad njihove prođu i naše prispeju, onda i naše mogu dalje da se kotrljaju na sve strane – zaključuje Popov.

Milorad Mitrović