INTERVJU Mirović: Pokrenuli smo veliki talas investicija u Vojvodini

Dešavalo se da se izvršna vlast često ne pridržava u potpunosti programa zbog čestih promena na političkoj sceni, izbora, kao i nedostatka vremena za sprovođenje. Međutim, Mirović kaže, on svakodnevno insistira na tome da ono što je obećao 2016. godine i ispuni.

– U programu smo precizno i konkretno nabrojali šta sve želimo da uradimo za četiri godine i na tome insistiram. Uspeli smo da zajednički s Republičkom vladom pokrenemo izgradnju pruge od Beograda do Novog Sada, i to je najveća investicija u Srbiji u ovom trenutku, i u tehničko-građevinskom i u finansijskom smislu. Pruga ima ogroman značaj za Vojvodinu, ne samo za opštine kroz koje trasa prolazi već i za razvoj ekonomije, transporta, turizma. Velika investicija je i izgradnja novog objekta Radio- televizije Vojvodine, kao i izgradnja industrijskih poslovnih zona, a u ovom trenutku taj posao se realizuje u čak 11 vojvođanskih opština.

Koje su kapitalne investicije u ovoj godini, i planovi za naredni period?

– Pokrenuli smo ogroman talas investicija, i to je veliki posao, koji sredina nije baš najbolje prihvatila, mislim na uprave klinika, instituta, regionalnih bolnica, trebalo mi je mnogo vremena da ih ubedim u to da imamo novca, da građani, pacijenti, ne zaslužuju da borave u bolnicama u uslovima iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Privode se kraju radovi u delu bolnice u Pančevu, priprema projektna dokumentacija za potpunu i temeljitu rekonstrukciju gotovo svih regionalnih bolnica u Vojvodini, pre svega najvećih. Ulaganja u poljoprivredu su velika, ali su i modelirane mere, koje treba da dovedu do toga da proizvođači savremenim tehnologijama postignu dobit za sebe, pa za čitavu zemlju kroz poreze i razvoj.

Na kojem projektu trenutno radi Pokrajinska vlada?

– Objekat Radio Novog Sada i „Studio M” smo dobili prošle nedelje u javnu svojinu Vojvodine, i nakon izgradnje nove zgrade RTV-a i preseljenja, na tom mestu planiramo da otvorimo Kulturni centar Vojvodine. U narednih nekoliko nedelja formiraćemo zajednički tim predstavnika Fondacije „Novi Sad 2021”, našeg sekreterijata, Egzita, uglednih kulturnih delatnika iz Vojvodine s ciljem da osmislimo koncept Kulturnog centra, iako već imamo neke ideje. Tu će biti centar filmske umetnosti Vojvodine, sve što je proizvela „Neoplanta film” biće digitalizovano, istorija filma, stripa, muzike u Vojvodini, i želimo da Novi Sad postane kulturna i turistička atrakcija i time ćemo se baviti narednu godinu.

Koja je najznačajnija investicija u Vojvodini ove godine ?

– Ove godine strategijski najznačajnija investicija u Vojvodini tiče se sistema za navodnjavanje u okviru Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav, zatim kanalske mreže koje održava JVP „Vode Vojvodine”. U ovom trenutku radimo na 14 lokacija, i rade se veliki regionalni sistemi za navodnjavanje, dvonamenski sistemi, počev od sistema Palić pa dalje. Prvi je već završen – Međa u Banatu. U pitanju su velike investicije, koje decenijama nisu rađene u Vojvodini, a fond iznosi 100 miliona dolara i motivisaćemo poljoprivredne proizvođače da kroz subvencije nabave mašine, odnosno prskalice, pumpe, da bi iz vodozahvata koji će obuhvatati dva sistema, zahvatali vodene površine.

Koncept ravnomernog razvoja Vojvodine je moto ove pokrajinske vlade. Da li ste u tome uspeli?

–Trudili smo se da konkurse počinjemo na vreme, i to je važno jer, nije se desilo da neki državni organ raspiše konkurs 5. januara, kao što smo to mi uradili. Mali primer kako bi trebalo raditi da se dobije na vremenu, a samim tim podigne efikasnost i produktivnost, i smanji birokratija. U južnom Banatu još uvek imamo značajne probleme kada je reč o stepenu razvijenosti, isti je slučaj u Zapadnobačkom okrugu, te smo mnogo radili s tim opštinama da bismo poboljšali ekonomski ambijent, industrijske zone, kao i lokalnu infrastrukturu, da bismo osnažili opštine. Još uvek 18 opština mora brže da se razvija da bi ljudi ostali u njima, ali uspeli smo da preko mera Razvojne agencije uposlimo 1.500 građana, te smo uveli meru da najviše novca za radno mesto damo u manje razvijene opštine. Uspeli smo i da nabavimo medicinsku opremu gde je potrebna u lokalnim domovima zdravlja u manje razvijenim opštinama, koje su morale da sačekaju da se završe nasleđeni projekti kao što su izgradnja „Žeželjevog” mosta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Subotici, inače bi još više novca bilo usmereno ka nerazvijenim opštinama, ali ćemo to promeniti u budućnosti.

Koje biste lokalne samouprave izdvojili da prednjače u privlačenju investicija i zapošljavanju?

– Sremske opštine – među njima svakako Ruma – za iznenađujuće kratko vreme je od velikog minusa u buyetu, uz našu pomoć i pomoć Vlade Srbije, došla do šest novih fabrika, velikog suficita u buyetu, i u nekim segmentima promoviše politiku besplatnih usluga. Zrenjanin je nastavio da privlači investicije, zbog rekonstrukcije puta od Novog Sada do Zrenjanina, a uskoro ćemo realizovati brzu saobraćajnicu Novi Sad – Zrenjanin i Zrenjanin – Beograd, što će za Banat mnogo značiti, a koštaće 200 miliona evra. Sombor, koji ima ogromne potencijale, takođe se probudio. Radimo industrijsku zonu i još ne vidimo efekte, ali su tu svi elementi za razvoj Zapadnobačkog okruga, gde je Sombor počeo da vodi. Južni Banat, centralni Banat, svim manje razvijenim opštinama ubuduće ćemo posvetiti više pažnje, Šid i dalje ima više od 4.000 nezaposlenih i tamo gradimo industrijsku zonu na samom auto-putu. Irig ima veliki potencijal takođe, mora više da ulaže u poljoprivredu i turizam.

Kako napreduju zajednički projekti Pokrajinske vlade i Novog Sada?

– Moja odluka je bila da značajnu sumu uložimo u grad Novi Sad, i u izgradnju zgrade RTV-a, koja je od nacionalnog značaja. Grad s Pokrajinskom vladom od 2000. do 2016. godine, bez razlike ko je i kada bio na vlasti, nije imao tako efikasnu saradnju kao što ima danas. Uložili smo više od milijardu dinara u deset projekata koji se rade, ili su pri samom kraju, što jasno govori da smo uradili dobar posao, a narednih godina ćemo menjati politiku u korist manje razvijenih sredina.

Kako ste zadovoljni funkcionisanjem Pokrajinske vlade i odnosom s koalicionim partnerima?

– Imamo veoma dobru saradnju i koordinaciju na nedeljnom nivou, predsednik Skupštine Ištvan Pastor i ja razgovaramo svake nedelje, i SVM nam je, zajedno sa SPS-om, najznačajniji partner. Insistiram na tome da sve što dogovorimo ima notu zajedničkog, i da nema pojedinačne inicijative, već da svaku odluku više puta merimo i iza nje stojimo zajedno.

Šta ste želeli da uradite, a niste?

– Samo dva projekta od svih koje sam nabrojao u programu Pokrajinske vlade nisu započeta. U pitanju je izgradnja Fruškogorskog koridora, i B i C bloka Kliničkog centra u Novom Sadu. Kada je u pitanju izgradnja Fruškogorskog koridora, formirana je radna grupa Vlade Srbije i Pokrajinske vlade na tehničkom nivou za pregovore, koji će dovesti do ugovora, dok je projektna dokumentacija spremna. Tražimo način finansiranja. Vlada Srbije je sve potencijalne izvođače radova usmerila na varijantu koncesionog ugovora za izgradnju saobraćajnice. B i C blok Kliničkog centra u Novom Sadu ima možda i veći značaj, a dobre vesti su da je Vlada neposredno pred ugovaranjem izgradnje Kliničkog centra u Beogradu, što znači da će se i Ministarstvo zdravlja i Pokrajinska vlada u naredna dva-tri meseca potpuno usmeriti na izgradnju dva bloka u Novom Sadu. To dalje znači da do kraja godine, ili početkom iduće, imamo ugovor o radovima u rukama. Nevezano za tu investiciju, počinju radovi na Infektivnoj klinici, Klinici za neurologiju i neuropsihijatriju, kao i Klinici za ortopediju i mnogim drugim, a u toku je priprema i za rekonstrukcijuu Interne klinike, koje će raditi republičke vlasti na inicijativu Pokrajine.

Kako ocenjujete saradnju s opozicijom?

– Dugo sam bio u opoziciji i veoma je poštujem i trudim se da odgovorim na sva njihova pitanja. Nije bilo slučaja kada nisam dozvolio da u potpunosti iznesu sve svoje stavove, niti je bilo slučaja kada nismo odgovorili na sva pitanja, potpuno smo poštovali proceduru Pokrajinske vlade i u odnosu poslanika većine i manjine u Skupštini. Smatram da je opozicija zatečena efikasnošću koju smo pokazali, sprovođenjem programa dosledno od tačke do tačke, te su njihove kritike prešle na teoretsku ravan jer ih je naša taktika igre iznenadila. Krajnje smo praktični, ostvarujemo sve što javno kažemo, obuhvatamo gotovo sve oblasti života i rada i imamo osam milijardi dinara veći buyet u odnosu na zatečeni, punu koordinaciju s Vladom Srbije i sve opozicione strane su tu zatečene. S desnima imamo čak i neke podudarne stavove kad su u pitanju nacionalni simboli, jedinstvena država, zajednička politika, a levi su zatečeni time kakve je efekte dala politika okupljanja oko projekata – veće nego politika sukoba.

Šta biste poručili građanima Vojvodine na polovini ovog mandata?

– Važno je da ljudi prepoznaju sebe i svoju budućnost u onome što radimo, i da ne misle da se to radi zbog bilo čega drugog osim toga. Postoje dve vrste političara: oni koji su na javnoj sceni i oni iza kojih ne ostaju dela i njihov motiv je meni iznenađujući i odluka da se bave javnim poslom, a da nisu u stanju da nešto konkretno urade za ljude. Moja poruka građanima je da svi zajedno, mi koji predvodimo, ali i oni koji žele da kritikuju ili usmeravaju, podržavaju, ili se suprotstavljaju, imamo više hrabrosti, ali i podrške građana ili kritike, nikako bezvoljnosti, da Vojvodina krene još brže. Trudim se da iskažemo sve potencijale. Samo jedan primer je Fruška gora, koja je neviđeni nacionalni potencijal i nije to tako teško podići sve, rekonstruisati puteve, izgraditi pristaništa, udahnuti život kulturnim sadržajima i dati nove turističke destinacije. Na takvim velikim stvarima moramo da radimo svi.

Maša Stakić