Žetva uljane repice: I rod i otkupna cena osrednji

Na ranu vršidbu repice, koja je u Srbiji posejana na oko 50.000 hektara, uticale su visoke dnevne i noćne temperatura krajem maja i početkom juna, ali i toplo vreme u periodu cvetanja uljane repice, u drugoj polovini aprila, koje je ubrzalo cvetanje i prolazak kroz fenofazu obrazovanja ljuske, semena i njegovog nalivanja.

– Prinos u takvim klimatskim uslovima neće sigurno biti rekordan – kaže naučna savetnica s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Ana Marjanović Jeromela. – S prvih žetvi ubrano je tri do tri i po tone semena po hektaru. Kod dobrih proizvođača, koji su primenili punu agrotehniku i na kvalitetnim zemljištima, može se očekivati rod od četiri tone po hektaru, dok neki proizvođači najavljuju čak i veće prinose.

Međutim, ona kaže da problem predstavlja nestabilno vreme, oluje s kišom i gradom, koje mogu odneti prinos s parcele i prouzrokovati i značajan gubitak roda, pa je to i razlog zašto poljoprivrednici žure da što pre skinu dragoceno seme repice.

Na cenu uljane repice, kaže, uticaće zalihe, naročito repice iz prošlogodišnje žetve nekih evropskih zemalja. Našu otkupnu cenu određuje cena na svetskim berzama, koja je niža u odnosu na lanjsku.

– Cena uljane repice se menja iz dana u dan, trenutno je niža nego lane – kaže naučna savetnica, i dodaje da, ukoliko se prinos po hektaru bude kretao od tri i po do četiri tone, poljoprivrednicima će se setva te kulture isplatiti.

Poljoprivrednik iz Feketića Akoš Tot imao je prinos od 1,2 do 1,7 tone po jutru pa uz cenu koju daje otkupljivač od 35 do 37dinara, s PDV-om, kaže da mu se trud neće isplatiti.

– Lane je kilogram uljane repice koštao 42 dinara, s PDV-om, a prinos bio dve i po tone po jutru – kaže Tot. Sada je rod slabiji zbog klime, trebalo je da tokom aprila i maja bude hladnije jer se zbog sunca biljka nije bočno granala.

On dodaje da nema izbora, repica je kvarljiva roba, ne može da se lageruje, pa je rod predao otkupljivaču.   

Na njivama sve više repice

– Ove godine uljane repice je posejano na oko 50.000 hektara, najviše u Vojvodini (sever Bačke) pa onda u Mačvi i Podunavlju. Lane je ta biljna kultura zauzimala 34.000 hektara, a 2012. bila je posejana na svega 8.000 hektara – kaže direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković. – Stabilno tržište i relativno dobra cena, kao i činjenica da je uljana repica ozima poljoprivredna kultura čiji rod dospeva pre leta, doprineli su tome da bude sve dominatnija u poljoprivrednoj proizvodnji.

Po njegovim rečima, trend rasta setve repice prisutan je u EU, a Rumunija je u našem okruženju jedan od većih proizvođača.

Srbija će, očekuje Saković, ove godine imati oko 150.000 tona repice i imati je i za izvoz. Lane je strancima prodala 78.000 tona.

Iz preduzeća „Gobi” iz Čantavira, jednog od trgovaca uljanom repicom, kažu da se u trgovanju drže cene na svetskoj berzi, i da, u zavisnosti od berzanskih kretanja, cenu formiraju svakodnevno.

– Kilogram smo plaćali 36 dinara, s PDV-om, a koliko će repica koštati dok se vršidba ne završi ne znamo – kazao je direktor „Gobija” Žolt Žerai. – Nismo ugovarali otkup s poljoprivrednicima, ali ćemo se truditi da svu repicu koju nam ratari ponude kupimo. Lane smo otkupili više hiljada tona i plasirali na tržište EU pa će tako biti i ove godine. 

Z. Delić