Pojedini Zrenjaninci se suočavaju sa problemima pri restituciji
ZRENJANIN: Redakciji „Dnevnika“ obratilo se nekoliko Zrenjaninaca koji su se iznenada suočili sa ozbiljnim preprekama pri okončanju postupka restitucije i povraćaja zemlje, po osnovu nasledstva.
– U mom slučaju, sestra i ja čekamo povraćaj dvanaest i po hektara zemlje, koje nam je nasledstvo od dede, a oduzeta je 1946. godine – priča Ivan Erski, koji sa sestrom Borislavom Janković Erski pokušava da dođe do dedovine, ali nailazi na neočekivane prepreke. – Mi smo podneli zahtev za restituciju, kompletirana je dokumentacija i imali smo zakazano ročište u Novom Sadu, gde je trebalo da nam se dodeli parcela za koju je sudski veštak utvrdio da je slobodna za davanje. Međutim, 10. maja, na sastanku, saopštili su nam da je doneta uredba Vlade od 21. aprila, da se načini novi spisak parcela slobodnih za restituciju. Time je proces stopiran do utvrđivanja novog spiska, koji bi bio načinjen po kriterijumima iz uredbe – kaže Erski.
I onda se pojavio spisak na kojem je 90 posto parcela bio pod zabeležbom, pod tužbom ili u statusu upisa javne svojine, govori naš sagovornik.
– Ostalo je nekih deset posto parcela, livada, pašnjaka, trstika, koje nisu odgovarale ni po klasi ni po površini, našem zahtevu, odnosno pravičnom povraćaju. A naša osnovna primedba da taj spisak u stvari niije rađen po kriterijumima koje ova uredba utvrđuje. Parcele koje su izostavljene a nama su interesantne, nisu izuzete u skladu sa pravilima uredbe. Jer, niti su te parcele u investicionom planu, niti imaju upisan sistem za navodnjavanje, niti su bile duže od 10 godina u zakupu, odnosno ne potpadaju ni pod jedan od tri uslova za izuzeće iz restitucije, kako predviđa uredba – tvrdi Erski.
On se žali da je novi spisak postao praktično „sveto pismo“.
– Taj redukovani spisak za njih je sada nedodirljiv, drže se njega i to je jedino što nam nude. Time je proces praktično blokiran, po principu uzmi ili ostavi. A mi ako dočekamo istek 2018. godine, ne ginu nam obveznice, koje mogu da budu u naplati tek za 12 godina. Tako se jednostavno ne zna šta je nepovoljnije, to što nam nude pašnjake i močvare, ili obveznice na dugom štapu. Zbog toga, svi mi koji se smatramo oštećenima u ovom procesu, organizujemo se i pokušavamo da pravnim sredstvima ostvarimo naša prava – napominje Erski.
On se obratio advokatskoj kancelariji i poziva sve koji su u sličnoj situaciji da im se pridruže.
– Kao pojedinci mnogo teže ćemo ostvariti svoja prava, udruženi ćemo imati daleko više šansi da se čuju naši argumenti – poručuje Erski.
Željko Balaban