Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Uređen sistem plata u javnom sektoru za tri do pet godina

06.06.2018. 15:27 15:29
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

BEOGRAD: U narednih tri do pet godina moguće je napraviti potpuno novi sistem koeficijenata na osnovu kojeg bi se uskladile plate u državnom sektoru Srbije, kako je to već slučaj u Crnoj Gori i Sloveniji, stav je Fiskalnog saveta, ali se pre toga mora izmeniti niz zakona, uredbi i propisa.

Pozitivni ekonomski trendovi omogućavaju da se plate zaposlenih u državnom sektoru u 2019. povećaju između pet i šest odsto, kažu u Fiskalnom savetu i navode da bi Vlada Srbije već u ovoj godini trebalo da definiše konkretne mere i rokove za dostizanje uređenog sistema zarada i zaposlenosti. 



U analizi "Zarade u državnom sektoru: stanje i smernice", Fiskalni savet je upozorio da bi svako povećanje iznad pet ili šest odsto u 2019. vodilo ka neodrživom rastu učešća državnih rashoda za zarade u BDP-u i neopravdanom, mnogo bržem rastu plata u javnom nego u privatnom sektoru.



Iskustva drugih zemalja pokazuju da je potrebno sve zaposlene u državnom sektoru staviti u jedan sistem, odrediti pravične i objektivne koeficijente, objašnjava za Tanjug član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, a nakon toga, kaže, vremenom će se doći do realne visine plata za zaposlene u državi. 



"Ono što bi bilo dobro je da se ove godine objave podaci o zaradama u državnom sektoru Srbije po radnim mestima. Uporedo s tim, potrebno je da se dođe do nekog novog, boljeg sistema, odnosno, kolike bi plate trebalo da budu i onda bi poređenjem sadašnjeg stanja i željenog stanja, zapravo videli ko već sada ima previsoke plate a ko zaostaje za objektivnim platama", kaže Vučković.



Ukupno, plate zaposlenih u državi bi mogle da porastu za 5 do 6 odsto, a unutar tog povećanja, onaj ko ima "premalu platu da dobije sedam, osam posto, a neko ko već sada zarađuje mnogo, da ne dobije nikakvo povećanje, ili da dobije skromno povećanje od dva, tri posto", ocenjuje Vučkovih.



"Prilagođavanje novim platama ne treba i ne može da se završi za godinu, to je proces od nekoliko godina. Potrebno je usvojiti zakone i prateću regulativu, a onda kroz budžete u nekoliko godina izdvajati sredstva za plate prema tom novom obrascu".



Na pitanje Tanjuga kad smatra da bi koeficijenti mogli da budu usklađeni, odnosno, da se počne sa njihovom primenom i da se plate u Srbiji isplaćuju na osnovu njih, Vučković kaže:



"Izgleda da u periodu od 3 do 5 godina ovaj posao može da se završi. Ne bi bilo dobro da imamo, kao što smo imali u prethodnim godinama, subjektivno, proizvoljno povećanje plata po sektorima. Ne sme presudna da bude politička volja, pritisak sindikata i proizvoljno tumačenje plata u državnom sektoru", napominje Vučković.



Prema njhovom predlogu, kada bi se promenio niz uredbi i pravila, za najodgovornije funkcije u državi, poput predsednika, predsednika Skupštine i premijera, koeficijent za plate bi trebalo da bude između 11 i 12, napominje Vučković. 



Za predsednika Ustavnog suda, Republičkog javnog tužioca, zaštitnika građana, ministra i poslanika koeficijent bi iznosio između 10 i 11, dodaje.



Ukoliko u narednom periodu dođe do izmena pravila, plata predsednika Republike bi sa sadašnjih 125.000 dinara osnovne zarade bila povećana na 275 do 300 hiljada dinara.



Neko će, kaže, reći da je 300.000 dinara za platu predsednika, premijera ili predsednika Ustavnog suda previše, a "neko će, reći da je to premalo".



"Biće argumenata i za jedno i za drugo. U našem sistemu imamo izraženu demagogiju, a to je da najodgovorniji ljudi države imaju najčešće veoma skromne plate. Nije u redu da premijer, predsednik Republike, predsednik Skupštine, odnosno nosioci zakonodavne, izvršne i sudske vlasti imaju nedopustivo niske plate. To nigde u svetu nemate", smatra Vučković.



Ministri, poslanici, sudije Ustavnog suda bi imali, kaže, kada bi se ostvarila ideja Fiskalnog saveta, od 250.000 do 275.000 dinara, a povećanje bi dobili u tom slučaju i oni sa nerealno niskim primanjima s obzirom na posao koji obavljaju, poput lekara, medicinskog osoblja...



Doktor specijalista bi, navodi, u takvom sistemu imao, na primer, koeficijent 3,5 do 4,5, doktor medicine 3 do 3,5 a za medicinske sestre bi bio 1,6 do 1,9, pa bi osnovna zarada medicinskih sestara bila od 40 do 47.500 dinara, specijalista od 90 do 110 hiljada...



"Nešto manje loša situacija je u prosveti gde, iako su plate niske, ipak nije toliko loša situacija. Svuda u svetu se prosveta nalazi oko prosečne plate u državi", objašnjava Vučković i navodi da bi po novoj metodologiji učitelj imao osnovnu zaradu od 40 do 50 hiljada dinara, vaspitač od 40.000 do 55.000, a nastavnik u osnovnoj školi od 45 do 55 hiljada dinara koliko i njegov kolega koji radi u srednjoj školi.



S druge strane, u sektoru bezbednosti Srbije prosečne plate, na primer, "odskaču" od republičkog proseka



Vučković u razgovoru za Tanjug zaključuje da mišljenje Fiskalnog saveta izraženo u Analizi nije zacrtano i da su izmene moguće.



"To nije zakucano, te stvari mogu da se menjaju, bitno je da li se ide ka nekom uređenijem sistemu...", poručuje Vučković.

Piše:
Pošaljite komentar