Galijašević: "Džamijska ruta" najveća bezbednosna pretnja 

U poslednjem izveštaju Stejt departmenta za 2017. godinu o aktivnostima radikalnog islama u svetu, navodi se da se na prostoru BiH nalazi čak 21 paradžemat u kojima se okupljaju vehabije i pobornici radikalnog islamskog učenja.



U ovom izveštaju stoji da ove verske zajednice deluju apsolutno van okvira Islamske zajednice u Bosni uprkos naporima da se ove neregistrovane islamske grupe ubede da prestanu sa svojom religioznom praksom i zvanično postanu deo sistema.



"Zapad opravdano apostrofira ''džamijsku rutu'' kao najopasniji momenat ove godine kad je reč o migraciji ljudi sa Bliskog istoka. Ono što se ne saopštava je da su paradžemati u BiH već označeni punktovi za sve bivše pripadnike Islamske države i Al Kaide koji beže iz poraženih delova nekadašnje Islamske države u Siriji, Iraku i Avganistanu", navodi Galijašević. 



On tvrdi da postoji već jasno razrađen plan po kome su ove zajednice određene kako bi se ti islamisti zbrinuli, a zatim prebacili na "prvu liniju fronta" u Evropi. 



"Ovo je trenutno najveća bezbednosna pretnja Evropi i Zapad je toga svestan", ističe Galijašević.



On naglašava da problem paradžemata u BiH nije verski, već bezbednosni problem.



"Islamska zajednica BiH pokušava da ove paradžemate pridobije za sebe, ne zato što je tamo jasan rastući radikalni islamizam, već iz krajnje praktičnih razloga - da bi pod svojom kontrolom imala upravljanje vakufima, odnosno dobrima te zajednice, ali i birala hodže. Evropa se suočava sa ozbiljnim problemom zato što registrovani paradžemati predstavljaju ozbiljan bezbednosni problem", tvrdi Galijašević.



Dobra vest je da, kad je reč o Republici Srpskoj, postoji samo jedna paradžematska zajednica i to "Kotorsko" kod Doboja, navode Vesti, ali, Galijašević upozorava da je na prostoru Srpske aktivno više desetina vehabijskih zajednica.



"Najveća koncentracija vehabija je zabeležena u Krivdića brdu, u opštini Kozarska Dubica, a zatim i u selima Urije i Vidorija, te Blagaj u opštini Novi Grad, Kozarac, Hambarine, Rakovčani, Čarakovo, Puharska i Petrovo, opština Prijedor, kao i Dubrave i Orahova u opštini Gradiška. 



Galijašević navodi još naselja u kojima su locirane vehabije, te objašnjava da je većina u blizini magistralnih puteva, koje u poslednje vreme asfaltiraju, a grade i nove puteve velike širine na području opština Goražde, Foča, Kalinovik, na pravcu takozvane zelene transverzale koja ih povezuje sa Sandžakom i Kosovom.



Galijašević otkriva da je na osnovu informacija prikupljenih u toku sprovođenja instrukcije Rijaseta Islamske zajednice BiH, obavljen razgovor sa 38 grupa paradžemata, ali nijedan nije registrovan na teritoriji Banjalučkog i Goraždanskog muftijstva.



Kaže i da je od ukupnog broja paradžemata u BiH s kojima je Islamska zajednica obavila razgovor sa 14 potpisan Protokol i oni su prihvatili uključenje u Zajednicu. 



To su, navodi Galijašević, Debeljak, Salem Bajramović, Čaršija - Kakanj, Osijek, Dragulj - Vreoca, Rakovica, Briješće Brdo, Bistrik, Bakarevac, Ruinica, Borovnica, Bajvati, Mečevići, Bočinja.



On zaključuje da je Bosna postala utočište radikalnog islama isključivo zahvaljujući blagonaklonom odnosu vlasti u Sarajevu i objašnjava da je ta praksa počela angažovanjem mudžahedina tokom rata, ali da je nastavljena i kasnije njihovim "udomljavanjem" na teritoriji BiH. 



"Ni danas situacija nije ništa bolja jer se džihadisti koji su se borili na strani Islamske države otvoreno amnestiraju i puštaju na slobodu. Bez ikakvih problema se finansira 45 terorističkih kampova i 64 paradžemata, a sve uz pomoć pojedinih visokih funkcionera na vlasti u Sarajevu", tvrdi Galijašević.



On, međutim, primećuje da naoružavanje i obuka kao i propaganda, ali i sprečavanje pranja novca za finansiranje terorizma, još nisu izazvali reakciju države, kako kaže, ni u najblažoj formi.



Vesti su, inače, objavile i spisak paradžemata na prostoru Federacije BiH i na njemu se nalaze: Stijena, Brezičani, Hodžići-Kakanj, Pobjeda-Feth, Briješće Brdo 2, Kasindolska, Gornja Mahala, Kuljani, Bara, Ošve, Kaloševići, Strnokos - Zenica, Liješnica, Kotorsko Donje, Gornja Maoča, Gornji Rahić - Dizdaruša, Čehaje 1, Selo Gračanica, Stara železnička stanica Bihać, Kula -Tuzla, Dubnica, Delići-Hukići.



Prema bezbednosnim podacima, u Bosnu se za poslednjih nekoliko godina vratio značajan broj nekadašnjih komandanata Mudžahedinske šure, Al Kaide, Islamske države i Muslimanskog bratstva.



"Najpre je došao ''otac bosanskog vehabizma'' Imad Al Misri Faragala Ahmed zvani Eslam Durmo - jedan od organizatora terorističkog napada u Luksoru kada su ubijene desetine zapadnih turista. Zatim su iz američke baze u Gantanamu u BiH stigla petorica pripadnika tzv. Alžirske grupe: Omar Boudela Hadž, Muhamed Nehle, Muhamed Ait Idr, Lakhdar Boumedijen i Saber Lahmar Labar. U Bosnu je takođe vraćen i Tarek Mahmod Ahmad al Salah, najveći Al Kaidin stručnjak za specijalne eksplozive učesnik Tarnak farm kampa za obuku terorista na upravljanju minsko-eksplozivnim sredstvima", navodi Galijašević.



Komentarišući poslednji izveštaj Stejt departmenta, ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić kazao je da ne postoji zakonska mogućnost da paradžemati budu ukinuti na silu, ali da, za razliku od prethodnih godina, više nema onih verskih zajednica koje su praktično bile eksteritorijalne i u koje niko nije mogao da uđe bez legitimisanja.



"Toga više nema i nećemo dozvoliti ni da bude", tvrdi Mektić, ali Galijašević kaže da to nije tano.



"Mektić izgleda nije dobro obavešten. U Bosni i dalje postoje paradžemanti koji su zapravo kalifatske neosvojive tvrđave i za policiju i za vojsku. Takva situacija je i dalje i u Gornjoj Maoči, i u Dubnici odakle je ubica policajca u Zvorniku, ali i mnogim zabačenim planinskim selima do kojih vodi samo jedan put. Tamo je moguće ući isključivo na osnovu dozvole verskih vođa tih zajednica", tvrdi Galijašević.