Zamirisalo sa njive Čabe Kozme iz Sente

Proizvodnja lista začinskih lišćara, pre svega mirođije i peršuna, unosna je za ovdašnja gazdinstva. Pre kosidbe i isporuke mirođije Čaba Kozma, a i drugi proizvođači isporučivali su list spanaća, jer on prvi prispeva za preradu od lišćara, dok se nakon mirođije suši list peršuna.

„Mirođiju i spanać uzgajam već desetak godina. Jako sam zadovoljan prinosom spanaća na devet jutara, jer imam mogućnosti za navodnjavanje pa po jutru u rodnim godinama bude oko dva vagona lista. Mirođiju imam na sedam jutara i obično rod po jutru je oko jedan vagon. Isplativije je gajiti spanać i mirođiju, jer bolje “začine” budžet od pšenice i drugih ratarskih useva“ – kaže Kozma.

Poljoprivredno gazdinstvo našeg sagovornika je oko 25 hektara, a pored lišćara u setvenoj strukturi su pšenica, kukuruz, suncokret i soja. Kozma je završio za majstora poljoprivredne mehanizacije i jedno vreme je kao limar radio u senćanskoj firmi “Elektro-Bačka”, pa se u vreme tranzicije preorijentisao na poljoprivredu. 

Žetva pšenice se bliži, na devet jutara, ali kao i drugi paori Kozma sleže ramenima i veli da ne zna šta može da očekuje.

„Verujem da ću po jutru imati oko tri do tri i po tone pšenice. U pogledu cene nisam optimista, izvesno je da neće biti velika, jer uvek kada pristiže žetva pšenici pada cena. U prošloj žetvi i nisam loše prošao pošto sam odmah u žetvi prodao sav rod kompaniji “Gebi” iz Čantavira po ceni od 18 dinara po kilogramu“, otkriva Kozma.

On dodaje da su spanać i mirođija isplativiji, ali ima mnogo više posla, možda tri ili četiri puta više, međutim, zarada baš nije toliko puta veća.

„Radimo, jer ne možemo dozvoliti da zemlja ostane neobrađena i od nečega se mora živeti. U proizvodnji mirođije i spanaća imam iskustva. Do pre dve sezone sam sarađivao sa Preduzećem “Telek paprika” iz Martonoša, a sada imam ugovorenu proizvodnju za kanjišku “Genezu” i veoma sam zadovoljan“, saznajemo od Kozme.

Mirođija lepo miriše na njivi, tokom kosidbe i isporuke, pa i jela kada se njome začine. Kozma objašnjava da se seje u rano proleće, ukoliko vremenske prilike dozvole već i februaru, međutim, ove sezone vreme je dozvolilo da se zaseje tek početkom aprila.

„Setva je malo kasnila, ali je mirođija prispela, kosi se i isporučuje na sušenje. Posle skidanja mirođije i spanaća na tim površinama sejem kukuruz, one sorte koje mogu prispeti za berbu, ali neophodne je u obe setve useve zalivati“, nepominje Kozma.

Spanać, koji za kosidbu i preradu prvi prispeva, seje se u jesen, prezimi na njivi i prva je žetva u poljoprivrendom gazdinstvu Kozme, ali i drugih paora koji ga seju. Pored kukuruza, u drugoj setvi na ovim površinama može se naći soja, ili neka druga povrtarska kultura, ali Kozma posle spanaća i mirođije se opredelio za kukuruz, pa sa dve žetve na ovim površinama osnažuje gazdinstvo.

Mogućnosti za zalivanje polovine zemlje koju obrađuje, ima u delu atara koji se nalazi kraj kanala između Sente i Ade, pa prema tome usklađuje setvenu strukturu.

„Zalivanje useva u uslovima koje imamo je jako skupo, jer za pokretanje pumpe za vodu koristim traktoror, a litar nafte je sada već preko 160 dinara. Bilo bi mnogo isplativije da imamo za potrebe poljoprivrede jeftiniju naftu. Nema mogućnosti da se koristiti električna energija, jer u blizini je nema“, jada se Kozma.

Domaćin iz Sente do sada nije koristio podsticajna sredstva za razvoj gazdinstva, nego je gazdinstvo unapređivao prema sopstvenim mogućnostima. 

Tekst i foto: Milorad Mitrović