Mihajlović: Uskoro konkurs za ime autoputa na Koridoru 11

"Mi smo ga u Srbiji prozvali nezvanično Koridorom 11. Kao vlada planiramo da raspišemo javni poziv i damo ime tom autoputu", rekla je Mihajlović novinarima.

Na pitanje da li bi Koridor 11 mogao da postane zvaničan evropski putni koridor pošto je ranije bila pokrenuta procedura, Mihajlović je rekla da to, pre svega, zavisi od brzine našeg ulaganja u taj putni pravac.

Kako je rekla, važno je da se tim autoputem povezuju Srbija i Crna Gora, ali i izlazi na more.

"Naš interes svakako jeste da to postane evropski koridor, ali je mnogo važnije da nađemo način da finansiramo izgradnju i da što pre završimo autoput, nego u kom ćemo koridoru biti smešteni", naglasila je Mihajlović.

Rekonstrukcija barske pruge biće nastavljena, a italijanske kompanije zainteresovane su da učestvuju u modernizaciji železničke infrastrukture u našoj zemlji, izjavila je danas potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Mihajlović, koja je održala sastanak sa predstavnicima italijanskih železnica u okviru konferencije "Gradimo zajedno: Srbija, Italija i Crna Gora", a na konferenciji, inače, učestvuju predstavnici 50 italijanskih kompanija zaniteresovanih za ulaganja u Srbiji, kao i ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo i ambasador te zemlje u Crnoj Gori Luka Zelioli. 

"Imali smo sastanak o ulaganju u rekonstrukciju železničke mreže odnosno Koridoru 11 i pruzi Beograd - Bar", kazala je Mihajlović novinarima posle sastanka.

Podsetila je da je deo barske pruge kroz Srbiju već rekonstrusisan, a reč je o 77 kilometara od Resnika do Valjeva, navodeći da je to bila prva rekonstrukcija te pruge u poslednjih 40 godina. 

"Ali, to nije dovoljno, moramo da nastavimo rekonstrukciju te pruge i to je jedna od mogućnosti važna za regionalno povezivanje i italijanske kompanije su zainteresovane da nam pomognu".

Mihajlović je naglasila da je za Srbiju veoma važan izlazak na more i Luku Bar.

Za rekonstrukciju preostalog dela pruge od Valjeva do Vrbnice na granici sa Crnom Gorom postoji studija izvodljivosti, ali nedostaje projektno - tehnička dokumentacija i sredstva za finansiranje.

Mihajlović je rekla da u Srbiji još dosta treba da se uradi na unapređenju železničke infrastrukture i da Srbija može od italijanskih železnica dosta da nauči po pitanju novih tehnologija.

Podsetila da su u Srbiji aktuelni infrastrukturni projekti vredni 16 milijardi evra i da je jedan od najznačajnijih izgradnja brze pruge Beograd - Budimpešta. 

Italijanske kompanije, inače, u Srbiji zapošljavaju više od 25.000 ljudi, navela je ministarka i izrazila očekivanje da će italijanske infrastrukturne kompanije mnogo više ulagati u našu zemlju u narednom periodu.

Ambasador Lo Kašo je rekao da postoji veliki broj interesantnih projekata koje Srbija nudi i dodao da bez infrastrukture nema razvoja i da je u Beograd došlo 50 italijanskih firmi iz oblasti građvinarstva i infrastrukture koji će imati priliku da se bolje upoznaju sa poslovnim prilikama u Srbiji i u Crnoj Gori.

"Današnji skup je još jedna potvrda velikog interesovanja italijanskih firmi za prilike koje postoje u Srbiji i prilika da zajedno sa srpskim partnerima sagledaju mogućnosti za jačanje partnerstva", rekao je ambasador, primetivši da nije samo pitanje šta Italija može da uradi za Srbiju već i šta Srbija može da uradi za Italiju.