Tema: NATO bombardovanjem rafinerija počinio hemijski genocid

Godinama unazad najviše se govorilo o dejstvu osiromašenog uranijuma iz NATO bombi na zdravlje stanovništva u Srbiji, ali znatno manje o drugim štetnim efetkima i „hemijskom ratu” koji je vođen na teritorije bivše Jugoslavije.

Stručnjak za eksplozive i autorka knjige „Darovi Milosrdnog anđela”, dr Mirjana Anđelković Lukić, koja je kao eksplozivac tokom bombardovanja imala u uvid u materijale i supstance koje je NATO koristio u svojim bombama tokom 1999. godine, ističe zapravo da se protiv Jugoslavije tada vodio „specifičan hemijski rat”.

- NATO alijansa je birala mesta koja će bombardovati, to su uglavnom bili naftni i benzinski rezervoari, s tečnim gasom, rezervoari s opasnim hemijskim sirovinama koje su služile za preradu plastičnih masa, trafostanice u kojima je bio piralen koji spada u karcinogene, mutagene i teratogene supstance. Goreo je piralen na otvorenom što je u Evropi nezamislivo, jer su svi proizvodi sagorevanja piralena izuzetno toksični. Nije sav piralen izgoreo, već se velika količina tog uljanog otrova izlila i otišla u nadzemne vode koje je zagadila, ali isto tako i podzemne. On je teži od vode i pada na dno, pri tom je slabo rastvorljiv i za sva vremena ostaje na dnu reka ili u podzemnim vodama trujući ih - rekla je Mirjana Anđelković Lukić.

Ukazuje da su planski i smišljeno gađana postrojenja hemijske industrije i skladišta gotovih proizvoda. Bombardovani su objekti i hemijska postrojenja u: Pančevu, Novom Sadu, Lučanima, Prahovu, Boru, Bariču, Kruševcu, Kragujevcu, kao i sve fabrike namenske (vojne) proizvodnje.

Gađane su, između ostalih “Petrohemija” i “Azotara” u Pančevu, rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, “Prva iskra” u Bariču, rezervoari nafte na više lokacija. Sve te fabrike se nalaze na obalama reka Save i Dunava, tako da je, osim zagađenja atmosfere i zemljišta došlo i do kontaminacije vodotokova”, objašnja autorka knjige “Darovi Milosrdnog anđela”.

Bojni otrov

U Pančevu je gađana HIP „Azotara” u kojoj se proizvodio amonijak, azotna kiselina, mineralna đubriva. Tokom bombardovanja uništeno je 328 tona mazuta, a izgorelo je 25 tona, ostalo se prosulo u okolno zemljište, i oko 200 tona amonijaka se izlilo u kanal otpadnih voda a mala količina je dospela u vazduh. Iz sfernih zapaljenih rezervoara izgorelo je oko 440 tona monomera vinilhlorida čiji je produkt pored ostalih fozgen, bojni otrov.

Olovo u novosadskom zemljištu

U podzemnim vodama u Novom Sadu te 1999. godine, na dubini 2,5 metara, konstatovana je najveća koncentracija mineralnih ulja, fluorantena, i benzol(b)fluorantena i benzola. U zemljištu je nađena veća koncentracija bitumena, polihlorovanih bifenila i ukupnih ugljovodonika. U svim uzorcima zemljišta nađeno je olovo, koje je u znatno većoj koncentraciji bilo na većim dubinama.

Grafitne bombe paralisale elektrosisteme

Nakon 40 dana rata, avioni Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke i njihovih saveznika u agresiju na Srbiju su počeli da bacaju jednu bombu koja nije ubijala ljude. U pitanju je grafitna bomba, na Zapadu poznata i kao „mrak bomba” (blek-out - pomračenje, nagli nestanak svetlosti). Prvi put upotrebljena u Zalivskom ratu, kada je njome onesposobljeno 85 odsto iračke distribucije električne energije, u Srbiju je „stigla” 2. maja 1999. godine. Delotvornost ove naprave pokazala se velikom - 70 odsto električne mreže bilo je onesposobljeno.

U kontejneru jedne ovakve bombe nalazi se čaura u kojoj su nebrojene, desetinama puta sitnije od milimetra, niti grafita koja kada padnu na električne vodove izazivaju kratke spojeve i dovode do prekida u strujnom kolu. Bomba zbog lakoće lagano pada sa visine, krećući se kao oblak.

Kako su službe Elektroprivrede Srbije bile efikasne u uklanjanju grafitnih niti, tako je NATO posle nekog vremena batalio koncept grafitnih bombi i usredsredio se na klasično bombardovanje trafostanica.

I država istražuje

Skupština Srbije usvojila je prošle nedelje odluku o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombradovanja 1999. godine po zdravlje građana i životnu sredinu. Poslanik SNS Darko Laketić je predsednik Komisije, a njegova zamenica je predsednica odbora za zaštitu životne sredine Ivana Stojiljković (SNS). Članovi komisije su Milovan Drecun (SNS), Gordana Čomić (DS), Danijela Stojadinović (SPS), Dragan Veselinović (Dveri), Dubravko Bojić (SRS).

Mirjana Anđelković Lukić  otkriva i da je u pančevačkoj „Petrohemiji” namerno gađan rezervoar sa monomerom vinilhloridom, jedinjenjem koje se masovno koristi za izradu plastičnih masa (polivinilhlorida - PVC) i koje je vrlo toksično i kancerogeno.

- Njegovim sagorevanjem u vazduhu, uz nepotpunu oksidaciju, osim oksida ugljenika i čađi, nastaje i otrovna hloro-vodonična kiselina, ali i veoma opasno jedinjenje hlora, karbonilhlorid, COCl2, fozgen, koji je bojni otrov. Međusobnim reagovanjem ovih produkata, a u manjku kiseonika i pod uticajem svetlosti, nastaje fozgenoksim, veoma otrovno jedinjenje - objasnila je Anđelković Lukić.

Pančevo je tokom agresije nekoliko puta bilo izloženo efektima pravog hemijskog rata. Rezultat sagorevanja ogromnih količina nafte i naftnih derivata je bilo oslobađanje velike količine gasova, koji su trošili kiseonik za svoje nastajanje oksidacijom, pri čemu su sa vodom iz vazduha stvarali neorganske kiseline od kojih nastaju kisele kiše. U velikim požarima gorele su rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, kao i skladišta nafte i naftnih derivata. Ovi energenti sadrže veliki procenat gorivih komponenata - ugljenika i vodonika.

Velika ekološka zagađenja u Novom Sadu su bila, kad je gađana Rafinerija nafte sa 152 razorna projektila. Najveći napad na Rafineriju nafte bio je 7/8. juna kad je gađana sa 120 projektila. U toku NATO bombardovanja u Novom Sadu uništeno je ukupno 73.569 tona nafte i njenih derivata, od čega je najveći deo nafte izgoreo u požaru. Oko 5.000 tona derivata i oko 18.500 tona nafte uništeno je u naftovodu, pri čemu je veliki deo rezervoarskog prostora potpuno uništen. Procenjuje se da je od ukupne količine nafte oko 90 odsto izgorelo, a da je na okolno zemljište izliveno oko deset procenata.

U napadu 2. maja 1999. godine pogođeno je 27 rezervoara nafte, zapremine 250.000 kubika u kojima je bilo skladišteno 38.645 tona nafte i derivata. Prilikom vazdušnih napada došlo je do požara na pogođenim rezervoarima koji je trajao nekoliko dana. Formiran je gust, crni oblak dima širine oko 1,5  kilometar koji se dizao u visinu do oko četiri kilometra u zavisnosti od meteoroloških prilika i kretao se ka istoku i jugoistoku

U jednom danu je iz oštećenih rezervoara iscurelo više od 4.000 tona primarnog i sirovog benzina u blizini vodozahvata regionalnog vodovoda. Sadržaj benzola u ovim derivatima benzina je oko jedan odsto, što znači da je u jednom danu u zemlju iscurelo oko 40 tona benzola, koji je jedna od najopasnijih hemikalija, jer je kancerogen, direktno penetrira u organizam putem kože i izazivač je benzenske leukemije - ukazuje Mirjana Anđelković Lukić.

U urbanoj zoni Novog Sada 2. i 3. maja, 8. juna i 9. juna uzeti su uzorci vazduha. Izmerene vrednosti za ukupne ugljovodonike bile su 10 puta veće nego što su bile pre bombardovanja. U podzemnim vodama na dubini 2,5 metara konstatovana je najveća koncentracija mineralnih ulja, fluorantena, i benzol(b)fluorantena i benzola. U zemljištu je nađena veća koncentracija bitumena, polihlorovanih bifenila i ukupnih ugljovodonika. U svim uzorcima zemljišta nađeno je olovo, koje je u znatno većoj koncentraciji bilo na većim dubinama.

Kada se uzmu u obzir sve bombe koje su pale na teritoriju Srbije, ali i mete koje je NATO gađao, ona zaključuje da je agresija NATO pakta na SRJ imala sve efekte hemijskog rata koji su izazivani namernim gađanjima hemijskih postrojenja, rezervoara i skladišta nafte, benzina i tečnog gasa, hemijskih skladišta sa otrovnim sirovinama za organsku i neorgansku proizvodnju, gađanjem i paljenjem piralenskih transformatora dovedeni su u pitanje zdravlje ljudi i vatrogasaca koji su bili izloženi tim požarima.

Milan Bozokin

Foto: Arhiva “Dnevnika”