Novosađanka otkriva nove dimenzije putovanja
Danas, kada čak i odlazak na more mnogima postaje nedostižan, ima onih koje je ljubav prema putovanju podstakla da pronađu način kako da posete razne destinacije za male pare.
U 26. godini, Novosađanka Teodora Stojšin uspela je da obiđe gotovo 30 država u više od 200 putovanja, i to u sopstvenoj režiji, a sposobnost i upornost da pronalazi povoljne prevoze i aranžmane pomogla joj je i da dobije posao u onlajn turističkoj agenciji smeštenoj u češkom Brnu. Strast prema istraživanju različitih delova sveta navela ju je i da pokrene sopstveni blog „Living in... the World”.
– Nisam htela da pokrenem tipičan vodič za putovanja jer je internet time prezasićen – kaže Teodora Stojšin, čiji se tekstovi mogu naći na srpskom i engleskom. – Trudim se da pišem o konkretnim iskustvima „iz tuđine”, koja mogu da koriste nekome ko odlazi da živi, poseti neku zemlju ili jeftino putuje. Blogu će se uskoro pridružiti i moji prijatelji iz celog sveta da bi podelili iskustva iz raznih delova sveta, bez iole ulepšavanja.
Ako pitate našu sagovornicu kako zaista putovati kvalitetno a jeftino, ona će vas, prirodno, uputiti na svoj blog https://teodorastojsin.com/ . Ipak, napominje da je mnogo toga vrlo dostupno, samo se treba informisati, ali i odrediti prioritete.
Rad u inostranstvu najviše pomaže da spoznamo ko smo i koliko možemo da postignemo, iskustvo je naše sagovornice Teodore Stojšin. Upravo zato, među destinacijama koje su najviše ostavile traga, ona izdvaja Maltu, gde je radila na sezonskim poslovima.
– More je svuda nadohvat ruke, provoda nije manjkalo, radili smo malo, a zarađivali dovoljno, dok bih o dogodovštinama za ta tri meseca mogla da napišem knjigu – kaže ona. – Zaključak? Idite da radite van svojih ustaljenih okvira!
– Nažalost, onaj ko često putuje, obično je okarakterisan kao pun para, što govori o tome koliko je naše društvo nespremno na različitosti. Putovanja su u inostranstvu uobičajena, a što se tiče cena, treba znati gde tražiti. Kad kažem nekom da sam povratnu avio-kartu iz Brna za Berlin platila 25 evra, a autobusku do Praga samo 30 dinara, taj tek onda shvati koliko propušta. Smeštaj često „iskopam” besplatno, a sve to želim da podelim na svom blogu – kaže naša sagovornica.
Za nepune tri decenije života, Teodora je već, igrom slučaja, ali i sopstvenim izborom, živela u pet država i, kako kaže, dok ne probamo drugačije, nećemo ni znati da li nam odgovara, a vratiti se uvek možemo. Ipak, ona napominje da stereotipi često stoje na putu istinskom upoznavanju turističkih ili životnih potencijala neke zemlje.
– Ne postoji opšte pravilo i treba otići i videti. Ne mora uvek da se ide trbuhom za kruhom, ali treba da budemo svesni života oko sebe. Lako je biti jak kad si svoj na svome, u svom selu, ali tada ne upoznajemo sebe dovoljno. Zato treba probati život napolju i naučiti da se boriš jer tamo nema izbora.
D. R.