Finansiranje start-apova: Za dobru ideju otimaju se i finansijeri

Ima ovde fondacija i organizacija koje su spremne su da pomognu novčano – to su hub fondovi. Bitan uslov je da se usluge i robe iz početničkog biznisa mogu plasirati i na druga tržišta. O tome kako to ide najbolje govori primer: Nikica Marinković je prvo probao sa sajtom za prodaju organske i domaće hrane. 

Novac za početak posla uspeo sam da dobijem od Austrijske razvojne agencije, priča Marinković.

Kako kaže, uslov je bio da je barem jedan partner iz Austrije.

Taj početni kapital je u mojoj firmi imao jednocifren udeo. Investitora sam našao na krajnje nekonvencionalan način. Kada sam započinjao posao, znao sam da imam dobru ideju, ali želeo sam da svoje znanje unapredim. Saznao sam za IRP akademiju u Beču, koja je tražila start-ap firme iz Srbije kojima bi pružila tehničku podršku i znanje da započnu posao, kaže Marinković.

On im je predstavio svoju ideju i dobio poziv za kurs. Tamo je bio od aprila do oktobra, nekoliko dana mesečno. Radio je s mentorima, ali i investitorima

U Austriji sam upoznao i svog investitora, koji je u moj posao uložio 20.000 evra, objašnjava Marinković.

Posle iskustva sa sajtom za organsku i domaću hranu, nastavlja naš sagovornik, posao je proširio na ekološke drvene kutije, obložene vunom, one koje služe za dostavu hrane.

Novac za pokretanje tog posla dobio sam kroz grantove od nekih „venture capital” fondova. Dobio sam 15.000 evra, bez ustupanja udela u firmi, priča Marinković.

Upravo ta vrsta fondova može biti drugi izvor finansiranja za početnike u biznisu. Najjednostavniji način da se dođe do njih su hubovi. U Beogradu ih ima nekoliko: „ICT hub”, „Start Lab hub”, „Impact hub”... i princip pronalaženja „venture capital” fonda je manje-više isti. Pre svega, potrebno je imati dobru biznis-ideju i znati kako je predstaviti. Nakon toga, s predstavnicima fondova prolazi se svaki deo potencijalnog biznisa. Ako na kraju svega toga sve oni misle da ideja može da se „unovči”, osniva se zajednička firma.

Preduzetnici iz Vojvodine su takođe zainteresovani za saradnju. „Publit io” je kompanija koja već koristi taj novac i koja se ubrzano razvija. Toj komapniji dodatno je pomogao i Republički fond za inovativne delatnosti.

U hubu buduću saradnju u APV vide u projektima koji će se bazirati na spajanju poljoprivredne delatnosti s novim tehnologijama. Dobre ideje u toj oblasti su spremni da ohrabre i, naravno, finanisijski podrže.

Fondovi ulažu između 20.000 i 50.000 evra, i, tek ako se biznis razvije, i više.  Šta o svemu kažu u „ITC hub venture” fondu u Beogradu? Novac koji plasiraju uložili su drugi preduzetnici i menadžeri. Cilj je unapređenje preduzetničke scene u Srbiji i regionu. Investiraju do 50.000 evra, a zauzvrat dobijaju od pet do 15 odsto vlasničkog udela u kompaniji. Oni čije ideje dobiju novac mogu računati na dalju podršku, odnosno da dođu u kontakt s budućim poslovnim partnerima. Spremni su da finansiraju sve, pomognu svakom poslu, a pre svega gde IT sektor može doprineti razvoju. Do sada su pomogli šest start-apa. Planiraju da portfolio ove godine dupliraju.

Osim dobre ideje, početnik mora da ima i jak i motivisan tim ljudi koji mogu izneti ideju u poslovnom smislu. Sem znanja, potrebno je da budući biznismen bude komunikativan, da se razume u programiranje, da ima preduzetnički duh i da je motivisan. Do sada su se najšeće za pomoć obraćali mladi ljudi u ranim dvadesetim godinama, koji su želeli da ideje pretoče u konkretan biznis. Danas se sve češće javljauju i tridesetogodišnjaci. Njihov novac mogu dobiti i oni koji imaju drugi posao i dobru ideju, ali ne i pare, i nisu spremni da se odvaže i daju otkaz na starom radnom mestu pre nego što nevide kako će se ideja u praksi razvijati.

D. Vujošević