Drug nije meta: Nasilnici na internetu češće devojčice

Član kooordinacionog tela za sprečavanje nasilja u školama u Novom Sadu Biljana Kikić Grujić kaže da su posledice vršnjačkog nasilja na društvenim mrežama dalekosežne i da deca obično nisu svesna tih posledica.

Cilj im je da u virtuelnom svetu štetu koju čine drugom detetu ili grupi dece vidi što veći broj ljudi.

Akteri vršnjačkog nasilja u sajber prostoru su češće devojčice. Ono što je zabrinjavajuće je da je starosna granica počinilaca sve niža tako da deca već u trećem, četvrtom razredu vrše nasilje nad vršnjacima, rekla je Kikić Grujić.

Dodaje da većina učenika nije svesna posledica i kada im se ukaže na njih oni obično kažu „mi smo se šalili“.

Moramo da budemo svesni da ta vrsta šale može da ima ozbiljne posledice od povređenih osećanja deteta do pokušaja ili izvršenja samoubistva, naglasila je Kikić Grujić za Tanjug nakon Druge konferencije o vršnjačkom nasilju koje je organizovalo Udruženje „Drug nije meta“.

Problem je i to što roditelji teško prihvataju da njihovo dete nasilnik, ali i da je njihovo dete žrtva vršnjačkog nasilja.

Moramo da budemo svesni da živimo u 21 veku, da virtuelni svet nije nestvarni svet već realan svet. Aktivnosti koje deca rade u virtuelnom svetu imaju ozbiljne posledice u stvarnom svetu, naglasila je ona.

Dodaje da roditelji ne treba da špijuniraju svoju decu, ali da moraju da ih prate. Dete koje ima problem, pojašnjava, mora da pokaže promene ponašanja kod kuće, na ulici ili školi. 

Koordinatorka Jedinice za prevenciju nasilja pri Ministarstvu prosvete Biljana Lajović kaže da se sada o vršnjačkom nasilju mnogo više govori te da je zato utisak da ga ima više.

Ona je naglasila da mnoge škole u Srbiji rade dobro na prevenciji vršnjačkog nasilja i da su rezultati evidentni.

Škole neguju atmosferu u kojoj je nulta tolerancija na nasilje. Na svaki oblik nasilja se reaguje i kada se ono desi primenjuje se sve ono što je propisano. Pravi se plan zaštite i radi se sa onima koji su trpeli nasilje i sa onima koji su vršili nasilje, ali i sa onima koji su posmatrači, pojasnila je Lajović.

Dešava se i da neke škole ćute o nasilju, da se problem gura pod tepih a kada se nagomila ispliva kao ozbiljanm problem.

Ministarstvo je jasno postavilo granicu - nedovoljno i neadekvatno reagovanje i neobezbeđivanje bezbednosti je uslov za sprovođenje kaznenih mera u odnosu na škole. Opšta ideja je da jačamo odgovornost nastavnika, ali i dece i roditelja, pojasnila je ona.

Dodaje da su pojedine škole već sankcionisane zbog toga, a među sankcijama bilo je i smene direktora.