Raste broj obolelih od raka, krivac i osiromašeni uranijum

To što će u Skupštini Srbije biti formirana Komisija koja će se baviti utvrđivanjem posledica NATO bombardovanja smatra da je dobar znak, jer se problem uticaja osiromašenog uranijuma na zdravlje stanovništva podiže na viši nivo.



Čikarić za Tanjug kaže da brojke najbolje govore i da se obistinilo ono na šta je upozoravao da će se desiti odmah nakon NATO bombardovanja Srbije. 



Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji je 2001. godine od raka obolelo 30.744 ljudi, dok je 2015. godine bilo 38.066 obolelih.



Od malignuh tumora svih vrsta 2001. godine umrlo je 16.776 ljudi, dok je 2015. godine brojka dostigla 21.865 ljudi.



Čikarić podseća da je tokom NATO bombardovanja bačeno 15 tona osiromašenmog uranijuma, da je reč o supstanci koja može da izazove mutacije gena i zdravu ćeliju pretvara u malignu.



Kako kaže da je osiromašeni uranijum pao u jednom komadu u Srbiju ne bi predstavljalo problem jer bi mogao oko njega da se napravi sarkofag i ne bi štetio nikome.



Problem je, napominje, što je 15 tona uranijuma 238 pretvoreno u prašinu koju je vetar raznosio po celoj Srbiji, pa je on stizao do drugih gradova, opština i farmi i ušao u lanac ishrane.



Podseća da se tumori ne pojavljuju odmah već da je bilo potrebno da prođe latentni period koji za leukemije i limfome iznosi pet do deset godina, a za "solidne tumore" - rak dojke, pluća, prostate..., doset do 25 godina.



Skok broja obolelih i umrlih od leukermija i limfoma došao je sedam i po godina posle bombardovanja, te tako 2006 godine dolazi do povećanja broja obolelih u odnosu na 2005. godinu za 59 odsto dok je broj umrlih povećan za 108 odsto.



"Ta kaskada nastala u jednoj godini dokazuje da je stigao neki kancerogeni agens, jedan ili više s kojim je kontaktiralo stanovništvo centralne Srbije, tako da je njihov životni milje zagađen kancerogenim agensima", pojasnio je prof. Čikarić.



Dodaje da je od 2001. do 2010 godine otkriveno 330.000 novih slučajeva malignih tumora u Centralnoj Srbiji i Vojvodini, a da je 188.000 ljudi je u tom vremenskom intervalu umrlo. 



"Od toga 10 odsto je odgovoran osiromašeni uranijom bačen 1999. godine uglavnom na Kosmet i na Pčinjski okrug koji graniči sa KiM", naglasio je naš sagovornik.



Da je ositromašeni uranijum jedan od krivaca za to što je Srbija među vodećim zemljama u Evropi po oboljevanju od raka, kako kaže Čukarić, svedoči i podatak da je sud u Napulju doneo presude u korist italijanskih vojnika koji su bili na Kosmetu tokom NATO bombardovanja a koji su kasnije oboleli od raka.



Komadant italijanske jedinice od 500 vojnika koji je bio na Kosovu 2000, 2001 i 2002 godine, osam godina po povratku u zemlju oboleo je od karcinoma štitaste žlezde.



Konsultovao je medicinske stručnjake koji su mu ukazali da je to od posledica osiromašenog uranijuma koji je bačen, a u obrazloženju presude, kako navodi Čikarić, stoji da je iz te jedinice kojom je on komandovao obolelo i umrlo 48 vojnika.



Od 3.000 italijanskih vojnika koji su bili na KOsmetu 350 obolelo od karcinoma. 



Nedavno su tri ministarstva - zdravlja, ekologije i odbrane inicirala pokretanje naučno- istraživačkog projekta koji bi se bavio uticajem osiromašenog uranijuma bačenog u NATO bombardovanju.



Ideja je da se napravi više timova koji bi se bavili merenjem uranijuma 238 u vazduhu, zemlji, vodi, hrani, biljkama , životinjama, zatim posledicama na ljude i na povećanje malignih tumora, pojavu steriliteta kod žena i muškaraca i psihofizičke anomalije kod dece.



"Još je Pavle Savić bivši direktor Instituta Vinča rekao da jonizujuće zračenje može delovati na genom a posledice mogu da osetiti 800 godina kasnije", zaključio je Čikarić.