Dr Vaclav Štepanek ne može da prežali raspad rodne Čehoslovačke
– Mada je pre četvrt veka Čehoslovačka prestala da postoji, ja tu zemlju nisam prežalio, kao i jugonostalgičari svoju – objašnjava slavista i jedan od najboljih stranih poznavalaca novije istorije naših prostora, profesor Filozofskog fakulteta u Brnu i član Upravnog odbora Matice moravske zadužen za odnose s Maticom srpskom dr Vaclav Štepanek. – Političari se dogovorili, ne pitajući narod. Da je bilo referenduma, moja domovina se ne bi raspala. Ipak, mirni razlaz obezbedio je da Česi i Slovaci postanu, možda više nego pre, najbliži prijatelji i saveznici.
Piodseća na to da je Čehoslovačka nastala 1918. kad i Jugoslavija.
– Zajednički činilac za obe zemlje je Tomaš Masarik, državnik otvorena uma, moralan političar koji je još krajem 19. veka počeo saradnju s intelektualcima i političkim prvacima južnoslovenskog prostora. Isticao je nužnu saradnju Srba i Hrvata, stvorena je hrvatsko-srpska koalicija 1905. i na izborima za hrvatski Sabor osvojila većinu, ali je Beč 1908. raspustio Sabor i jugoslovenski orijentisane poslanike, pretežno Srbe, u čuvenom Zagrebačkom procesu optužio za veleizdaju. Zahvaljujući Masariku, suđenje je propalo i optuženi su brzo oslobođeni. Početkom Velikog rata je otišao u Švajcarsku i odatle svetom putovao s pasošem Kraljevine Srbije. Toma, kako su ga zvali Srbi, ubedio je predsednika SAD Vilsona da Austrougarska monarhija treba da nestane. S prvacima Slovačke dogovorio je stvaranje zajedničke države i postao njen prvi predsednik, stvorivši modernu republiku – ističe dr Štepanek.
Odrastao je u kući s mnogo istorijskih knjiga i posle srednje škole želeo da studira istoriju, ali u komunističkoj zemlji to nije bilo poželjno za sveštenikovog sina. Pogotovu što je u dominantno rimokatoličkoj zemlji pripadao husitskoj crkvi, nastaloj na osnovu učenja Jana Husa, čitav vek pre Martina Lutera. Dozvoljeno mu je da upiše slavistiku jer je smatrano da ne može iskriviti ideološku sliku sveta kao istoriografija.
Posle više molbi, 1982. Ministarstvo unutrašnjih poslova dozvolilo je studentu Štepaneku da putuje u SFRJ.
– Nosio sam krst svešteničkog sina koji hoće na Zapad, gde se tada i Jugoslavija računala, ovde sam osetio slobodu i poželeo da ostanem – samo po lepom Vaclav pamti posttitovske godine.
Potom je u domovini napravio žurnalističku karijeru kao urednik u više listova i časopisa, čak i jednog ekološkog, da bi se kasnije posvetio nauci i 2004. doktorira istoriju.
– U Beogradu sam od 1996. do 2001. radio kao lektor češkog jezika na Filološkom fakultetu. Bila su to burna vremena NATO bombardovanja i kraja Miloševićevog režima, pa sam imao o čemu da pišem. Čak nekoliko puta bio sam upozoren na to da ne treba tako da izveštavam za „Mladi front danas”, tada najuticajnije novine u Češkoj – seća se dr Štepanek.
Zaslužan je za to što su Matica moravska i Matica srpska započela zajednički projekat o srpsko-češkim vezama. Uostalom, osnivanje Matice srpske 1826. u Pešti bilo je podsticaj za nastanak Matice moravske 1849. Plod te saradnje su već tri toma monografije „Od Morave do Morave”, a najnovija je posvećena saradnji u Velikom ratu.
Dr Štepanek je autor brojnih knjiga o događajima na Balkanu u 19. i 20. veku, kao i opsežne studije „Jugoslavija – Srbija – Kosovo: Kosovsko pitanje u 20. veku”, jedine s tom tematikom pisane na češkom jeziku. Piše i o migracijama Čeha na jugoistok Habsburške monarhije.
– Posle povlačenja Turaka, na opustošenu „donju zemlju” Marija Terezija je naselila Nemce, Slovake, Rusine, pa i Čehe – objašnjava dr Štepanek. – Prvi, od nekoliko hiljada koliko i danas živi u Srbiji, došli su 1826. u okolinu Bele Crkve. Jedno naselje se i danas zove Češko selo. Nepun vek kasnije, posle Trijanonskog sporazuma, osam sela sa Česima pripalo je Rumuniji. Oni gube svoj jezik, mada znaju svoje poreklo. Ja sam Moravac, kao i Masarik, čiji je srpski pasoš, u kojem je pisalo da je iz Moravske, bio sumnjiv prilježnom švajcarskom službeniku. „Moravska nije u Srbiji”, rekao mu je, a Masarik odgovorio: „Kad se toliko dobro razumete u geografiju, morate znati da i Srbija ima Moravu”. Kasnije je zamolio i od srpske države dobio novi dokumenat u kojem je pisalo da je Amerikanac srpskog porekla. Inače, Česi i Moravci se donekle razlikuju. Srbi uvek kažu da se u Brnu bolje osećaju nego Pragu, topliji je, a moravski mentalitet bliži srpskom.
Vaclav Štepanek je 2010. u Brnu dobio nagradu za razvoj češko-srpskih odnosa. Nosi ime Františeka Zaha, vojnog teoretičara i panslaviste, koji je polovinom 19. veka u Beogradu osnovao Artiljerijsku školu, kasnije Vojnu akademiju i bio prvi general srpske armije. Štepanek se bavi istorijom i literaturama i drugih naroda, ali srpska mu je posebno draga. A i oženjen je Katarinom Mitrićević Štepanek, docentkinjom bohemistike na beogradskom Filološkom fakultetu i stalno su na putu. Malo u Srbiji, malo Češkoj.
Jelena Stamenković