Lec, Kralik, Palme: Kad su Česi umetnost pravili od stakla

To nije išlo tako lako, ali su uspeli, i to preko bidermajer stakla, pa do umetničkog vrhunca koji je nastupio krajem 19. veka i početkom 20. Naravno, radi se o činjenici da su se češki majstori u pravo vreme uključili u jugendstil i shvatili značaj onoga što se radilo u Francuskoj i Americi, a kompanije kao što su „Lec”, „Kralik”, „Palme kenig”, „Rindskof”, „Harah”, „Haida” i mnoge druge manje ili više poznate u našim krajevima, pronele su slavu češke secesije širom sveta. To naročito važi za predmeti od čuvenog češkog stakla s tzv. metalnim prelivima. (Ta vrsta stakla se zove iridescent umetničko staklo, što u slobodnom prevodu znači staklo koje se preliva u duginim bojama.)

Češki umetnici jugendstila učili su na tehnikama koje je prvi lansirao američki proizvođač stakla Luis Komfort Tifani, ali uspeha ne bi bilo da nisu dali i svoj pečat umetnosti u proizvodnji stakla. Takođe su pomogli da staklo „tifani stila” bude jeftinije i dostupnije kupcima.

Kada se kod nas povede priča o češkom secesijskom staklu, obično se, s pravom ili ne, govori o tri manufakture – „Lec”, „Kralik” i „Palme kenig”.

Fabrika „Lec” je osnovana 1836. godine, a zlatno doba kompanije počinje sa stupanjem na svetsku scenu art nuvoa. U leto 1897. organizovana je izložba „tifani stakla” u Muzeju severne Češke u Liberecu. Jedan od posetilaca izložbe bio je Maks fon Spaun. To se često ističe kao trenutak kada „Lec” prelazi s proizvodnje stakla u stilu historicizma na secesiju. Međutim, veliko je pitanje da li je to baš tako. Kompanija je dobila patent stakla s „metalnim sjajem” ili metalnim prelivima već 1895. i 1896, a „Lec” je staklo sa secesijskim dekorom „Pampas” i „Papijon” registrovao 1896.

Ono što izgleda da bi moglo biti istinito je da je otprilike u vreme izložbe Fon Spaun shvatio tržišni potencijal jeftinije verzije basnoslovno skupog „favrij tifani stakla”. Shodno tome, od 1898. pa nadalje, „Lec” proizvodi značajne količine stakla, to jest vaza, činija ili lampi „u stilu tifani”, a koji su se često jedva razlikovali od „tifanija”. Caka je bila u tome što je „Lec” to sve proizvodio i prodavao po mnogo nižim cenama. Međutim, Fon Spaun nije dozvolio da staklara „Lec” ostane upamćena samo po svojim kopijama tuđeg stakla. Oslanjajući se na ranije iskustvo, kao što je „olimpija” dekor stakla iz 1896, Fon Spaun stvara remek-delo, dekor „fenomen”. Uspeh „fenomen” dizajna stakla bio je izvanredan, ali je takođe bio izuzetno kratkog veka – od Svetske izložbe u Parizu, s oštrim padom popularnosti od 1903. pa nadalje.

Iako je „Lec” najslavniji, nije i najveći proizvođač secesijskog stakla u Češkoj. Ta titula pripada manufakturi „Kralik”.

Asortiman stakla i dizajna bio je ogroman, a u prošlosti je veliki deo „Kralikove” proizvodnje stakla bio pripisivan drugim proizvođačima, naročito „Lecu”. Razlog za to je bio dvostruk: prvo, staklo je bilo uglavnom neoznačeno, a drugo, opstanak dokumentacije iz staklare „Kralik” je bio loš.

Tek u poslednjoj deceniji istraživanja su počela da otkrivaju stvarni obim proizvodnje. „Kralik” je proizveo staklo različitog kvaliteta, najbolje parirao „Lecu” i „Tifaniju”. S druge strane, zbog nižih cena, bio je idelan za „sakupljanje” jer se mogu pronaći primerci koji odgovaraju svakom buyetu, a veoma podsećaju na skupe marke.

Oni koji bi želeli da imaju neku vazu iz zlatnog doba češkog stakla a da je delo jedne od poznatijih manufaktura, treba da znaju da će im za to trebati od 100 evra pa do 30.000.

Naravno, najskuplji je „lec” i to „ofarban” „fenomen” mustrom. Za stotinak evra može se kupiti manja vaza ili tacnica od „kralik” ili „palme kenig” secesijskog stakla. Dobri komadi „leca” mogu se kupiti od 500 evra pa naviše, dok ima i „kralik” vaza ili činija koje vredi platiti oko 1.000 evra.

Mnogi prodavci antikviteta uvek nude „kralik” staklo kao „lec” i kupci treba da budu svesni toga da je „pogrešna identifikacija” često i nenamerna.

Jedna od naslavnijih manufaktura, čije staklo se može naći i u našim domovima i na ovdašnjem tržištu antikviteta, bila je „Palme kenig”. Osnovana je 1786. godine, a izrađivala je visokokvalitetno gravirano staklo i lampe i lustere. Tokom perioda art nuvoa, počinju da proizvode staklo s metalnim prelivom u duginim bojama. Najbolji komadi bili su oni s tzv. staklenom mrežom...

Pitanje koje lebdi u vazduhu svakako je ono o originalnosti: šta je „lec”, šta „kralik”, a šta nešto treće ili peto. E, tu je sa staklom najveći problem i teško je objasniti rečima ili na slikama. Danas postoje katalozi „lec” stakla u kojima su najbrojane i prikazane sve poznate varijante i varijacije i toga se treba držati, mada se u sliku u katalogu ili na internetu ne sme mnogo pouzdati, posebno ako se radi o relativno  jeftinijim komadima.

Dejan Urošević